Мионица – Чланови Еколошког покрета „Оквир живота” основали су Истраживачки центар за старе сорте воћа и поврћа и житарица, који је недавно почео са радом у селу Паштрић код Мионице. Ова институција, јединствена у Колубарском управном округу, окупљаће научнике, стручњаке и грађане који желе да допринесу ширењу знања о старим сортама, бавиће се прикупљањем података о старим сортама, промоцијом научних сазнања о њима, промоцијом пољопривреде и пољопривредних наука, давати допринос идентификацији и карактеризацији старих сорти… Средства за оснивање центра обезбеђена су из кампање „Остави печат, не траг”.
Према речима биолога др Иване Радовић, асистента на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду и активисте „Оквира живота”, центар би требало да буде база знања о старим сортама воћа, поврћа и житарица, али и да представља значајан искорак у децентрализацији доступности научних садржаја.
– Центар поседује базичну опрему за рад са старим сортама и едукативни простор. Као организација која се бори за здраву животну средину, веома нам је важно да у истраживачком раду користимо методе које ни на какав начин не загађују животну средину – истиче Ивана Радовић.
Она најављује да ће први резултати рада истраживачког центра бити приказани на изложбама старих сорти воћа и поврћа у Паштрићу и Мионици, односно Београду. На првој ће бити организована подела семенки аутохтоних сорти поврћа и житарица, док у Ботаничкој башти „Јевремовац” у Београду следи такмичење ученика средњих школа на тему старих сорти и традиционалне пољопривреде. Радове ће оцењивати стручна комисија, а три најбоља добиће саднице за своју школу.
У овом контексту вреди подсетити да је 2019. године у Паштрићу основана локална Банка гена и семена старих сорти „Зрно”, прва на Балкану. Поред ње, у протеклом периоду основане су и локалне банке семена у неколико места у Србији, организоване су обуке за координаторе посвећене начинима гајења и очувања аутохтоних сорти воћа, поврћа и житарица, сакупљању и складиштењу семена, базама података, све са циљем размене биљног материјала, идентификације и стручне категоризације сорти.
Др Ивана Радовић, која је координаторка банке семена, подсећа да у овом домену постоји преко 300 различитих сорти, али да ће се тачан број њихових варијанти знати тек за неколико година.
– Потребно је одређено време за посматрање сорте, изгледа, приноса, квалитета и других особина да би се утврдило да ли је реч о нечему што нисмо раније имали у колекцији или је у питању дупликат. Иако зрна личе једна другима по изгледу, а пореклом су из различитих крајева земље, могу се потпуно другачије понашати у истим условима, јер имају различито порекло и „калила” су се у различитим условима дужи период – истиче она. И додаје да поједине сорте које се налазе у банци семена немају познате народне називе и да још увек није сигурно да ли оне задовољавају све услове да се тумаче као аутохтоне сорте. Ипак, и оне се чувају, иако се циљано не сакупљају.
Живописни називи
Са дугачког списка старих сорти, из серије живописних назива, вреди издвојити јабуке колачаре, кожуарке, илињаче, петроваче, ивањаче, лепоцветке, затим крушке калуђерке или водењаке, лубеничарке, караманке, шљиву ранку, па грах пољак, кромпир месечар, кукуруз осмак…
Духовна веза сељака и земље
Локална банка семена „Зрно” основана је пре три године и Еколошки покрет „Оквир живота” координира њен рад, наведено је на сајту те организације. „Зрно” је конципирана као „жива” банка семена и за њен успешан рад кључно је укључивање локалне заједнице у којој су од посебног значаја мала пољопривредна газдинства. „Локалне банке гена опстају захваљујући енергији и љубави земљорадника и њихов даљи живот и развој је резултат духовне везе која постоји између српског сељака и његове земље”, стоји у позиву ентузијастима који гаје или би гајили аутохтоне сорте, да се придруже раду локалне банке семена…
odlicna stvar