fbpx
Насловна / Србија / Економија / Стране директне инвестиције мање за четвртину

Стране директне инвестиције мање за четвртину

У априлу ове године индустријска производња, као и прерађивачка индустрија нису остварили никакав раст у односу на исти месец прошле године тако већ озбиљно доводећи у питање остварење циља за ову годину од три одсто раста БДП-а.

Након што је према флеш оцени РЗС-а привредни раст у првом кварталу ове године износио свега 1,2 одсто до краја године би требало остваривати раст од 3,5 одсто како би се стигло до укупног раста од три одсто на крају године.

За разлику од подбачаја у првом кварталу за који су окривљене објективне околности у виду велике хладноће у јануару, замрзнутог Дунава и клизишта у коповима у Колубари, овога пута за застој у априлу крив је календар. Наиме, како објашњавају аутори Макроекономских анализа и трендова (МАТ) Ускрс је овог априла пао у сред месеца за разлику прошле године када се поклопио са 1. мајом, па је овогодишњи април имао два нерадна дана више него прошлогодишњи. Ни календар није био од помоћи па је рецимо у марту било 23, а у априлу 18 радних дана.

Иван Николић, уредник МАТ-а, истиче да би се достигао раст од три одсто биће потребне веће инвестиције и већа домаћа тражња.

На априлско смањење индустријске производње (у односу на април 2016) од 2,6 одсто утицао је пре свега пад производње електричне енергије од 12 одсто, као и пад производње нетрајних потрошних добара за 3,4 одсто. У оквиру прерађивачке индустрије највећи пад од чак 35 одсто забележила је категорија поправка и монтажа машина и опреме. Ипак ово није толико утицало на лош резултат као пад у производњи нафтних деривата од 19 одсто, затим пад у производњи моторних возила и приколица од 13 одсто, као и изненађујуће смањење у прехрамбеној индустрији од 3,3 одсто.

Николић додаје да је забележен и пад у производњи неметала, што се пре свега односи на грађевински материјал и што указује на проблеме са инвестицијама.

“Према подацима Републичког завода за статистику инвестиције у бруто основне фондове у првом кварталу ове године расле су за свега 1,3 одсто, што је ниже него у прошлој години. Код нас је удео инвестиција у БДП-у доста низак, око 18 одсто, а потребно је да буде и до 25 одсто БДП-а како би могли да се поредимо са земљама са вишим стопама раста. Према подацима из платног биланса за први квартал, стране директне инвестиције су мање за 23,6 одсто у односу на исти период прошле године. Ово не мора да значи да ће укупне СДИ бити мање него прошле године”, напомиње Николић.

Ово смањење од 23,6 одсто значи да је у прва три месеца у Србију ушло 141,6 милиона евра мање СДИ него у прва три месеца прошле године.

Миладин Ковачевић, аутор МАТ-а и директор Републичког завода за статистику, истакао је да је у првом кварталу реинвестирана добит страних компанија у Србији мања за 77,8 милиона евра него у истом кварталу прошле године, као и да су међукомпанијски зајмови, односно кредити које матичне компаније дају филијалама у Србији 33,5 милиона евра мањи него у првом тромесечју 2016.

“Тренутни капацитети страних компанија у Србији обезбеђују раст извоза тако да они немају потребу да реинвестирају добит и враћају је у матичне земље. Међутим, иако не пратимо посебно гринфилд инвестиције може се видети да их има више него прошле године”, рекао је Ковачевић.

Иначе, и капиталне инвестиције државе заостају за планираним, па је у првих пет месеци из буџета потрошено 6,8 милијарди динара мање него што је планирано за капиталне расходе.

Инфлација четири одсто

Инфлација у априлу достигла је четири одсто што је изнад циљаних три одсто, али и даље у коридору који је поставила НБС од 1,5 до 4,5 одсто. Према речима Гордане Вукотич Цотич међугодишња базна инфлација је износила два одсто, док се друга два процентна поена односе на храну, алкохолна пића и цигарете и енергенте.

“Неће бојазни да се инфлација отима контроли јер је девизни ккурс стабилан, а последња два месеца имамо номинално јачање динара. Затим НБС је од 28. априла кпац на девизном тржишту са 175 милиона евра, а под контролом су и јавне финансије. Нема ни увозне инфлације јер је инфлација у еврозони у мају била 1,4 одсто што је најмање у овој години. Такође је и нафта испод 50 долара за барел”, објашњава она.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Пеђа Марковић: Бројке демантују Вучића

Ни 500 милиона евра за стадионе неће покренути развој земље, јер морате пре тога да …

Вучићев режим улаже 10 милијарди евра народних пара без икаквог плана и стратегије

Србију у наредних четири-пет година очекује, судећи према речима председника Србије Александра Вучића, инвестициони циклус …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *