Економија

Страни инвеститори беже са Балкана

Економска криза и континуирана политичка нестабилност разлози су што страни инвеститори дословно беже са Западног Балкана.

То потврђују и овогодишњи извештаји о директним страним улагањима у земљама у региону.

Биланс страних улагања је у овом делу Европе изузетно лоша.

Агенција Анадолија (АА) истраживала је кретања директних страних инвестиција на Балкану, према коме је најтежа ситуација у Босни и Херцеговини, преноси Индеx.хр. 

У првих седам месеци 2012. године нето улагања у Србију износила су 105 милиона евра. Према подацима Народне банке Србије (НБС), на рачуну директних страних улагања у Србији је забележен минус од 120 милиона евра, иако је Србија прошле године била рекордер по страним инвестицијама у региону, јер је била у плусу од 1,8 милијарде евра. 

“СWОТ анализа економија земаља региона, а посебно БиХ, показује да економски гледано постоји више слабости него предности и више претњи, него прилика. Такво стање се може преобразити, на кратак или средњи рок, само тако што ће се повећати број прилика у односу на претње у економији. То се може остварити само алијансама са страним компанијама. Само тако регион може брже напредовати. Стране компаније могу донети страни капитал, добар менаџмент, технологију и обуку радника”, говори за агенцију Анадолија др. Вјекослав Домљан, професор а Економског факултета у Сарајеву и Универзитета у Мостару. 

Он такође наглашава да су шансе за регион лоше и да има мало изгледа да ће на ове просторе доћи моћне светске компаније. 

Релативно стабилна је једино Црна Гора, чије су директне стране инвестиције премашиле оне у Хрватској, те је у првих пола године у Црну Гору уложено 176 милиона евра. То је, ипак, мање него у прошлој години.

С друге стране, у првом полугодишту 2012. године Хрватска је имала 154,4 милиона евра директних страних инвестиција. Медији оцењују да нема инвестиција упркос позивима улагачима, оптимистичнима најавама Владе Хрватске о инвестицијском таласу који ће покренути економију. Све је то, како наводе, мртво слово на папиру. 

Најдраматичниј пад десио се у БиХ јер је у првих девет месеци ове године остварено тек око 29 милиона евра. Реч је о драматичном паду страних инвестиција. Наиме, прилив страних инвестиција у 2011. години је износио око 289 милиона евра, односно 2,2 посто БДП-а. 

У Словенији је у првих осам месеци ове године уложено 180 милиона евра, што је двоструко мање од прошлогодишњих 350 милиона евра у истом раздобљу. 

Према подацима Централне банке (ЦБ) Косова, од 2000. године па све до првог тромесечја 2012., директна страна улагања достижу износ од око 2,4 милијарде евра. У првом тромесечју 2012. године директна страна улагања износила су 60,4 милиона евра. Но, Косово је у великој мери остало непогођено финансијском турбуленцијом на подручју евра.

Стране инвестиције су у Македонији од 2007. до 2012. године достигле 1,55 милијарди евра, изјавио је министар финансија Зоран Ставрески. Према његовим речима, овај износ је дупло већи у односу на целокупан прилив страних инвестиција у периоду од 1990. до 2005. године. Македонија жели повећати стране инвестиције па ће понудити држављанство странцима који инвестирају више од 400.000 еура и запосле најмање 10 радника, речено је из Владе Македоније. 

Професор Домљан упозорава на последице наставка тренда пада страних инвестиција. 

“Главни фактор за већи прилив страних инвестиција је политички амбијент. А и пре глобалне кризе, регион је, посебно БиХ, имала низак кредитни рејтинг. Од почетка кризе стање се погоршава. Земље региона су изгубиле статус инвестицијског рејтинга. А када се инвестира, не гледа се земља, већ регион у целини. То је важно за сагледавање страних инвестиција. Читав регион иде према доле, а БиХ посебно. Последице су такве да ће ниска стопа раста довести у питање отплату страних кредита. Дуг расте по већој стопи него доходак, што доводи до угрожавања укупне стабилности у земљи. Зато ће и ове земље, као Грчка, морати тражити додатне кредите да би вратиле старе кредите. Посебно БиХ упада у ту спиралу дужничког ропства”, казао је Домљан за АА.

 

Индех.хр

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!