Сумње у процену вредности Танјуга

Новинска агенција Танјуг од државе добија 17,5 милиона динара месечно, односно око два милиона евра годишње. Заузврат је обавезна да државним органима бесплатно доставља свој сервис вести. Међутим, истраживање које је спровео портал „Пиштаљка” показује да Танјуг из државне касе добија и више новца, а многи државни органи додатно плаћају услуге те агенције. Рецимо, Министарство енергетике им је само у прва три месеца 2014. године уплатило 170.650 динара, а Канцеларија за Косово и Метохију 241.071. Ово су само неки од података које је јуче портал „Пиштаљка” представио на трибини посвећеној пословању и приватизацији државне новинске агенције. На трибину су били позвани и новинари и уредници Танјуга, али су одбили да учествују. 

Главни уредник „Пиштаљке” Владимир Радомировић подсетио је и на позајмицу коју је држава дала Танјугу уочи избора 2012. Истина, износ од 17,5 милиона динара је и враћен, али новом, нешто већом, позајмицом у новембру исте године.
– Танјугом формално управља Управни одбор чији су чланови повезани са политичким партијама, а који и даље раде и примају плату иако им је пре више од годину дана истекао мандат. Интересантно је да се седнице овог тела одржавају електронском поштом без расправе. То значи да се и овом агенцијом управља командно из Танјуга – казао је Радомировић.  Он је подсетио и на чињеницу да је директорки Бранки Ђукић истекао мандат још 2013. Тада је био расписан конкурс, али су сви пријављени кандидати елиминисани и до данас конкурс формално није окончан.
За чланицу Савета за борбу против корупције Мирославу Миленовић цена од 760.000 евра по којој би Танјуг требало да буде приватизован је „фрапантна”. Како објашњава, из доступне документације немогуће је закључити шта је предмет процене, нити шта се продаје.
– Толики новац може да да само неко ко има додатне, добре податке и ко зна шта Танјуг тачно поседује. Зграда у центру Београда је у власништву државе, али јавност не зна постоји ли можда уговор којим се држава обавезује да на одређен број година уступа тај простор на коришћење. Велико је питање какви уговори постоје у Танјугу – рекла је Мирослава Миленовић.
На сајту Агенције за привредне регистре могуће је видети пословање ове новинске агенције само до 2013. године. Како каже Миленовићева, уочено је и да постоје још два правна лица  –Танјуг д.о.о. из Скопља и из Црне Горе. Међутим, финансијски извештаји из Црне Горе нису послати од 2006.
Чланица Савета указала је и на спорни детаљ у финансијском извештају у којем је наведено да је урађен са „расположивом документацијом”. То је заправо порука, прича Мирослава Миленовић, да „све што пише може да буде, али не мора да значи”.
———————————————————————–

Европска искуства

Словеначки новинар Игор Мекина казао је да Србија није јединствен пример када је реч о новинским агенцијама у државном власништву. Примера ради, хрватска Хина добија из буџета 75 одсто, а словеначка СТА половину средстава.
– Интересантан је пример француске агенције АФП, за коју је Европска комисија оценила да крши правила конкуренције због државне помоћи. Док Европска комисија плаћа АФП сервис вести 320.000 евра за пет година, француска држава за исти период даје 550 милиона евра. Комисија је, међутим, одлучила да не казни агенцију, јер ради у интересу јавног добра као јавна служба – рекао је Мекина и додао да АФП има 3.000 запослених у 165 држава света и сматра се „гласом Европе”.

В. М. А.

———————————————————————–

Тан­југ: не­ко­ле­ги­јал­на, не­про­фе­си­о­нал­на и не­мо­рал­на кам­па­ња

Тан­југ је већ ду­же вре­ме ме­та зло­на­мер­не не­га­тив­не кам­па­ње, на ко­ју ни­је ре­а­го­вао, али је нај­но­ви­ји слу­чај – окру­гли сто у ор­га­ни­за­ци­ји Пи­штаљ­ке, а у са­рад­њи са УНС-ом – та­кве при­ро­де да смо сма­тра­ли да на ње­га тре­ба да скре­не­мо па­жњу јав­но­сти, на­во­ди се у са­оп­ште­њу аген­ци­је Тан­југ по­во­дом ју­че­ра­шње три­би­не одр­жа­не у прес цен­тру Удру­же­ња но­ви­на­ра Ср­би­је (УНС). 

„Не мо­же­мо да се от­ме­мо ути­ску да је про­је­кат на­зван „Тан­југ, ис­тра­жи­ва­ње по­сло­ва­ња” за­пра­во део не­про­фе­си­о­нал­не, не­ко­ле­ги­јал­не и не­мо­рал­не кам­па­ње, ко­ју већ го­ди­на­ма во­де по­је­ди­ни кру­го­ви, ин­те­ре­сне гру­пе и ме­диј­ски на­ме­ште­ни­ци у Ср­би­ји, с ци­љем да се Тан­југ укло­ни с ме­диј­ског тр­жи­шта. 

Реч је о сви­ма они­ма ко­ји су у хај­ку на Тан­југ кре­ну­ли оног тре­нут­ка кад су по­че­ли да гу­бе тр­жи­шну утак­ми­цу од тог истог Тан­ју­га, у шта уве­ра­ва чи­ње­ни­ца да се Тан­ју­гом ни­су ни на ко­ји на­чин ба­ви­ли у го­ди­на­ма ка­да је аген­ци­ја и фи­нан­сиј­ски и про­фе­си­о­нал­но про­па­да­ла. 

На­про­тив, хај­ка је кре­ну­ла оног тре­нут­ка кад је Тан­југ по­чео да се опо­ра­вља, а во­ђе­на је та­ко што су ње­ни ак­те­ри, уз оби­ла­ту фи­нан­сиј­ску по­моћ из нај­ра­зли­чи­ти­јих европ­ских и свет­ских фон­до­ва, али и нов­цем ко­ји су до­би­ја­ли из бу­џе­та Ср­би­је, ути­цај­ним кру­го­ви­ма, по­себ­но европ­ским, пла­си­ра­ли при­чу о сво­јој „бор­би за де­мо­кра­ти­за­ци­ју” ме­диј­ског тр­жи­шта у Ср­би­ји, а што се за­пра­во сво­ди на укла­ња­ње Тан­ју­га са тр­жи­шта”, ка­же се из­ме­ђу оста­лог у са­оп­ште­њу.

Уз за­кљу­чак да су „Пи­штаљ­ка и УНС пре­кр­ши­ли за­кон, но­ви­нар­ски ко­декс и етич­ке и мо­рал­не нор­ме”, из Тан­југа најављују да ће „об­ја­шње­ња по­тра­жи­ти на Са­ве­ту за штам­пу и Су­ду ча­сти”.

Р. Д. 

Политика