Сушара дуплирала зараду од продаје шљиве и јабуке

Сушара дуплирала зараду од продаје шљиве и јабуке

ПОРОДИЦА Илић, из поцерског села Грушић, захваљујући сушари, коју су добили на коришћење од града Шапца, удвостручилa је приходе од продаје шљиве и јабуке. За десетак дана, суво воће из шабачког краја стиже на рафове овдашњих трговина, а већ после Божића, Илићи планирају да осуше и прву туру црног лука за којим је велика потражња у продавницама здраве хране.

Будућност српског сељака није више у продаји сировина откупљивачима и хладњачарима, него пласирање готовог производа директно на полице супермаркета. Милинку (66) и његовом сину Ненаду Илићу (42) ово је постало јасно, чим су са трака сушаре, половином августа, сишли први килограми шљиве.

– Свежа шљива ове године коштала је између 15 и 18 динара по килограму. Цена сушене је дупло већа, а ми смо осушили, чак, три тоне. Било би и више, али је сушара стигла касно, па смо се неколико дана уходавали. Али, што је најважније, сав посао је у кругу наше седмочлане породице – презадовољан је Милинко Илић.

Од три тоне свеже шљиве, Илићи су добили близу 750 килограма сушене. А за један циклус сушења, шљиви је потребно скоро 33 сата. Процес је за јабуке знатно краћи – од шест до осам сати, али, како истиче Ненад, ово воће захтева мало више посла. Ипак, домаћин тврди да се мука око јабуке исплати, јер се килограм сувог производа плаћа осам евра.

Сушара дуплирала зараду од продаје шљиве и јабуке

– Јабука се опере, извади се семенска ложа, у посебној сецкалици исече као чипс, па потопи у лимунску киселину да одстоји пет минута, како не би потамнела. Онда се пажљиво, колут по колут, слаже један поред другог на траку сушаре. Да би остала хрскава, одмах је пакујемо у вакуумске врећице. Од тоне и по сирове, добили смо 140 килограма суве јабуке – објашњава Ненад.

ХРВАТИ ТРАЖЕ СУВЕ ЈАБУКЕ

ТРЖНИ центри и продавнице по Шапцу показали су велико интересовање за производе породице Илић, а, како ствари стоје, јабуке из Поцерине могле би да путују и преко границе. – Из продавница здраве хране тражили су нам 700 килограма сушеног црног лука, а за суву јабуку заинтересовани су и Хрвати. Чули смо и анегдоту да им је једина замерка амбалажа, која је на ћирилици – прича Милинко.

Имају Илићи безброј идеја шта би све могли да суше. Воће, поврће, лековито и зачинско биље… Једина мана сушаре је мали капацитет – до 700 килограма у циклусу. Њихов шљивик, који се простире на пола хектара, са просечним родом од десет тона, не може проћи кроз сушару.

– Док се једна количина суши, остатак пропада. Ипак, и овим смо презадовољни. Јер, није ова сушара једина добра ствар коју смо добили од града. Плаћају нам сировину, радну снагу, огрев и струју. Од осушеног производа одбијају се расходи – трошкови паковања и амбалаже. Од коначне зараде, нама иде 70 одсто, а њима 30 одсто – напомиње Милинко Илић.

МОБИЛНА СУШАРА

МОБИЛНА сушара у Грушићу једна је од четири које је Шабац купио у оквиру пројекта “Рурални развој након поплава”. Реч је о пилот-

-пројекту којим је омогућено да се произвођачи из овог краја удруже, да своје сировине прераде и заједнички изађу на тржиште.

Пројекат су финансијски подржали Шабац, овдашња Дирекција за пољопривреду, Аустријска развојна агенција и ИРС.

А. ДЕЛИЋ, Новости

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Један коментар

  1. Можда негде грешим, али није ми јасна математика:
    1. Свежа шљива ове године коштала је око 18 динара по килограму. Цена сушене је дупло већа, нека буде 36 динара.
    2. Од три тоне свеже шљиве, Илићи су добили близу 750 килограма сушене.
    Значи овако: 3.000 кг свеже шљиве пута 18 динара једнако је 54.000 динара. А 750 кг сушене шљиве пута 36 динара износи 27.000 динара.
    Из овога произилази да су, уместо да продају три тоне свеже шљиве за 54.000 динара, они ту шљиву осушили и за то добили упола мање новца?!
    Како је онда ”сушара дуплирала зараду”? Негде има нека грешка, проверите.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *