Насловна / Србија / Економија / Сваки осми хектар у Србији се не обрађује
Сваки осми хектар у Србији се не обрађује 1

Сваки осми хектар у Србији се не обрађује

У Србији се не користи око 400.000 хектара, односно 10 одсто укупних обрадивих површина, а стручњаци као разлоге за то наводе старење сеоског становништва, лошу инфраструктуру, економску неисплативост и покидане репроланце услед неуспешне приватизације.

Према последњим подацима, у Србији има 424.000 хектара некоришћеног пољопривредног земљишта, а од тога је око седам одсто ораница, изјавио је Тањугу директор Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде Зоран Кнежевић.

Највише напуштеног, односно некорисћеног пољопривредног земљишта има у Пчињском и Пиротском округу, а појединачно то су локалне самоуправе Сурдулица и Босилеград, које имају више од 50 одсто земљишта које се не користи, навео је Кнежевић.

Највећи део земљишта које се не користи је у приватном власништву, али има земљиста и у државном и задружном власништву, у мањем проценту, рекао је Кнежевић, указујући да постоје два основна разлога за ту појаву – демографски и економски.

Демографски, јер су власници тих површина старачка домаћинства, навео је Кнежевић, подсећајући да је последњи попис пољопривреде показао да је у Србији просечна старост сеоског становништва 59 година.

Други разлог је економска неисплативост корисћења тог земљишта, због тога што се углавном ради о уситњеним парцелама, а инфраструктура је недовољно или није уопште изграђена, указао је Кнежевић.

„Ради се углавном о лошем квалитету пољопривредног земљишта, и то су главни разлози због чега неко не користи пољопривредно земљиште“, навео је он.

Министарство предузима низ мера како би се то земљиште увело у употребу, кроз уређење и укрупуњавање поседа, као и путне мреже, пољских и атарских путева на тим подручјима, система за одводњавање и наводњавање, истакао је Кнежевић.

Он је најавио да ће влада за две недеље усвојити уредбу по којој ће се финасирати комасација и инфраструктура, покрајински секретаријат Владе Војводине имаће свој програм, а јединице локалне самоуправе такође ће годишње програме донети до пролећа.

Кнежевић је прецизирао да ће укупна средства за те намене бити око три милијарде динара.

Он је нагласио да је реч о комплексном проблему у чије решавање, поред Министарства пољопривреде, треба да се укључе и друге институције и државни органи, али и локалне самоуправе, појединци, власници земљишта, па и медији.

Када је реч о евентуалној продаји странцима земљишта које се не користи, Кнежевић је рекао да није сигуран да би они били заинтересовали за такве парцеле, јер се углавном ради о ситним поседима, без изграђене инфраструктуре.

Наша намера је да то земљиште остане у рукама домаћих пољопривредника, казао је Кнежевић.

Осврнувши се на стање у ЕУ, Кнежевић је рекао да и тамо постоји знатна површина која се не обрађује, а највише проблема у ЕУ имају северне земље Летонија, Литванија, Естонија, Португал и Шпанија.

„Само пет земаља у ЕУ нема проблем са напуштеним земљиштем, све остале земље имају и оне такође улажу знатна средства да би дошло до обраде тог пољопривредног земљиста“, навео је Кнежевић.

Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић казао је Тањугу да укупна површина коришћеног пољопривредног земљишта у Србији износи 3,43 милиона хектара.

„Необрађено је 424.000 хектара или 12,3 одсто. Што значи да је у Србији необрађен сваки осми хектар расположивог пољопривредног земљишта“, прецизирао је Шеварлић.

Разлози за то су, по оцени Шеварлића, неодговарајућа аграрна политика, која није у функцији подршке малих пољопривредних газдинстава, старосна структура пољопривредног становништва и демографско пражњење села – све мање радне снаге у пољопривреди и одсуство комасације и других мера уређења земљишне површине.

„Наше парцеле су уситњене, међусобно разбацане, неправилног облика, и најчешће тешко приступачне, што све отежава рационално корисћење механизације и организовање пољопривредне производње на тим површинама“, рекао је Шеварлић.

Најбитније је да се уреде земљишне површсине, путем већ заборављених комасација, и да се поспеши тржиште земљишта, како би економски мотивисали власници суседних парцела да откупљују необрађене парцеле, припајају својим парцелама и повећавају поседе, казао је Шеварлић.

Разлоге за појаву угара, односно необрађених површина у појединим срединама, према мишљењу експерта Привредне коморе Србије Војислава Станковића, треба тражити у постојећем степену привредног развоја и одсуству адекватне тржишне инфраструктуре.

Пољопривредно-прехрамбена предузећа, девастирана процесом приватизације, нису у стању да откупе већи део понуде примарне пољопривреде и губе примат на тржишту, објаснио је Станковић за Тањуг.

Истовремено, присутан је скроман број прерађивачких капацитета у односу на расположиве капацитете примарне производње, рекао је Станковић.

 

Танјуг

Како бисте оценили овај текст?

+Кликните на звезду за оцену!

Актуелно

Прича о минималцу открива колико је Србија "ужасно сиромашна" земља (видео) 11

Прича о минималцу открива колико је Србија „ужасно сиромашна“ земља (видео)

Синдикати ће тражити повећање минималне цене рада од 10 до 15 одсто, каже за Н1 …

РХМЗ УПОЗОРАВА! У деловима Србије очекују се нови пљускови праћени олујним ветром 12

РХМЗ УПОЗОРАВА! У деловима Србије очекују се нови пљускови праћени олујним ветром

Републички хидрометеоролошки завод упозорио је да се сутра и у среду на југозападу, југу и …

Један коментар

  1. Dragoslav Bozic

    HE HE SVECETO ARAPI DA SREDE OBACANJE VUCICA JEBO MATER SVOJU

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *