Београд — Координатор пројекта “Београд на води” Александар Карловчан најавио је да ће мастер план овог пројекта бити представљен јавности за месец дана.
У мастер план и пројектну документацију јавност ће, објаснио је Карловчан, имати увид за месец дана, додајући да већ сада раде на београдској Задрузи, која је прва зграда која је имала своје хлађење још 1905. и треба да покаже шта смо били некад и сада.
На панелу на тему “Пројекти који би од Београда могли да направе модерну европску метрополу”, он је казао да је “Београд на води” пројекат који ће покренути грађевинску индустрију и истакао да је српска оператива способна да реализује овакав пројекат.
“Ово је јединствена прилика да покажемо да смо способни да отворимо земљу према свету”, казао је Карловчан и нагласио да је ово највећи пројекат у историји.
Он је навео да су инвеститори из Уједињених Арапских Емирата препознали наду и енергију да ово може бити бољи свет и да Београд може стварно постати метропола озбиљних размера.
Према његовим речима, 2,5 одсто простора намењеног за “Беогард на води” остављен је за културу, а меродавне службе ће прецизирати да ли ће се ту налазити опера или нешто друго.
Извршни директор америчке Привредне коморе у Београду Маја Пишчевић најавила је да ће ова институција у другој половини септембра направити регионалну конференцију под називом “Нова Југоисточна Европа” (Неw СЕЕ), која ће имати за циљ да овај регион представи инвеститорима, а да би Београд требало да буде центар те платформе.
Она је указала да треба улагати у знање, иновативност и креативност и спречити даљи одлив мозгова, наводећи да се Србија налази на 131. од 134 места листе индекса конкурентности Светског економског форума.
Србија, према њеним речима, треба да води више рачуна и о инвеститорима који се већ налазе у земљи, јер су они најбољи привредни амбасадори Србије.
Директор “Миксер хауса” Иван Лалић сматра да држава није препознала значај креативне економије и да се култура у земљи сматра као расходна ставка.
Он је указао на пример Велике Британије, односно Единбурга, који кроз фестивалску економију, током 102 дана, приходује са више од 200 милиона фунти.
Лалић се заложио за популаризацију приватно-јавног партнерства, о коме се прича годинама, а у пракси је далеко од имплементације.
Од “Београда на води” и он очекује велике користи по град и целу земљу.
Танјуг
