fbpx
Насловна / Србија / Економија / Све теже доћи до кредита

Све теже доћи до кредита

Банке пооштравају услове за одобравање кредита и привреди и грађанима због смањења економске активности, смањења плата, све веће незапослености и високог износа ненаплативих потраживања

На крају 2014. године износ одобрених кредита привреди и предузетницима био је у номиналном износу за пет одсто мањи него на почетку године, а ако ту урачунамо и слабљење динара према евру од пет одсто током 2014. долази се до закључка да су банке смањиле кредитирање привреде за целих 10 одсто у реалном износу. Овај тренд наставио се и у 2015. години па је у фебруару више враћено кредита него што је одобрено нових, рачунајући и привреду и становништво, показују подаци Удружења банака Србије.

С обзиром да српска привреда одавно више нема никакве унутрашње резерве за финансирање, ово је веома лоша вест јер указује да неће бити домаћих инвестиција у привреди. Ово показује и извештај Народне банке Србије у анкети о кредитној активности банака у последњем тромесечју 2014. и очекивањима за прво тромесечје 2015. године.

Нико не проширује пословање

Негативна перцепција економске активности у Србији од стране банака, уз проблеме са ненаплативим потраживањима довели су до пооштравања стандарда које банке примењују при одобравању кредита привреди у четвртом тромесечју 2014. године као и током целе прошле године. Ово се, пре свега, огледа у пооштравању неценовних услова, односно одобравању нижих износа кредита и скраћивању рокова.

Такође, банке су пооштриле захтеве за обезбеђење кредита што додатно отежава предузећима да дођу до финансирања пословања. Ово пооштравање услова пре свега се односи на велика предузећа.

За оне који могу да добију кредит, банке су у просеку смањиле марже и провизије и накнаде, што је и за очекивати јер се велики број банака бори за релативно мали број клијената који може да испуни све њихове услове за добијање кредита.

Привреда, углавном, тражи кредите за рефинансирање постојећих дугова и обртног капитала. Тражња за инвестиционим кредитима је скоро замрла, а такође нема ни тражње за кредитима за преузимања или куповину других предузећа. Другим речима, нико не гледа да прошири производњу или пословање већ само некако да одржи постојећи посао.

Према најавама банака, у првом тромесечју ове године услови за одобравање кредита малим и средњим предузећима биће додатно пооштрени. Овде треба дати податак из Удружења банака Србије да је у 2014. години скоро преполовљено кредитирање предузетника.

Иако су извори капитала за банке појефтинили, што због историјско ниских каматних стопа на међународном финансијском тржишту, што због изузетно ниских каматних стопа на домаћу штедњу, главни разлог који су банке навеле за оштрије критеријуме за одобравање кредита су негативна очекивања у погледу привредне активности у Србији, док је за одређени број банака разлог – висок удео ненаплативих кредита. Осим тога банке су се изјасниле да нису спремне на преузимање ризика.

Туробна предвиђања

Оно што је лоше за привреду је да интерних извора за финансирање нема, али нема ни могућности за зајмове од небанкарских институција, као ни других извора финансирања, чему би пре свега требало да служи берза. Тако се предузећа, која не испуњавају све строжије услове банака, налазе у безизлазној ситуацији да не могу да дођу до средстава због чега се гомилају дугови добављачима, држави и запосленима и стварају ланци неликвидности у привреди. С друге стране, банке „седе на парама“, али не желе да ризикују са привредом већ се орјентишу на куповину државних обвезница.

Према подацима Народне банке Србије, ненаплативи кредити су крајем 2014. године износили скоро 25 одсто, што значи да сваки четврти зајам банке имају проблем да наплате. Када се посматрају само зајмови привреди ситуација је још гора и проценат ненаплативих потраживања се приближава нивоу од 30 одсто.

Ништа није боље ни када се ради о кредитирању становништва. Банке су пооштриле критеријуме за одобравање кредита и грађанима, а пре свега за потрошачке кредите индексиране у девизама. Банке су објасниле ово очекивањем пада економске активности, као и све већим износом ненаплативих кредита који је код становништва достигао 10 одсто.

Грађани пре свега траже кредите за рефинансирање дугова и готовинске кредите, док се тражња за стамбеним креитима већ шест месеци уназад смањује. Иначе стамбени кредити чине око 55 одсто укупно одобрених кредита становништву. Такође, тражња за кредитима за набавку трајних потрошних добара такође стагнира. Другим речима грађани, као и привреда само гледају да преживе.

Када се погледају узроци мале тражње за кредитима доминирају смањење зарада и незапосленост. Такође, банке оцењују неповољним и кретање на тржишту некретнина.

Као ни привреда, ни грађани немају других извора финансирања, ни сопствену штедњу нити могућност да позајме новац негде другде ван банкарског система.

У наредном тромесечју банке не очекују значајнију промену тражње становништва изузев раста тражње за динарским кредитима за рефинансирање и пада тражње за девизним потрошачким кредитима.

 

Милош Обрадовић, Балкан магазин

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

„Дужнички цунами“ – америчке компаније узимају кредите рекордном брзином

5 (1) Светске корпорације су у року од недељу дана позајмиле 150 милијарди долара, чиме …

Овог месеца Србија отплаћује 81 милион евра Титових дугова

5 (4) Рано јутрос Србија је из буџета исплатила тачно 11,5 милиона евра. За шест …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *