Све више фалсификата хране

0
(0)

„Фалсификовање” хране за две године на светском нивоу је порасло за чак 60 одсто,  упозорила је недавно непрофитна асоцијација америчких потрошача У. С. Фармакопил конвеншн, која се специјализовала за контролу намирница. Ова организација открива да је на тржишту због економске кризе све више таквих производа. Под фалсификатима се осим копирања робних марки познатих произвођача, подразумева и штедња на квалитету, не навођење свих састојака у роби и друге малверзације којима се служе произвођачи. 

На своју листу хране која је подложна манипулацији ова организација додала је 800 нових намирница које су подложне манипулацији. Листа је формирана од 1980. до 2010. године и у том периоду садржала је 1.300 производа, а у последње две године придодато је чак 800 нових, што је алармантан податак.

Почетне анализе објављене су средином 2012. године у стручном часопису „Журнал оффудсајнс”, где се наводи да постоје докази да се млеко, биљна уља и  зачини фалсификују.Овом списку се додају и морски плодови (риба, шкампи). Ево на шта по упозорењу активиста треба посебно пазити и које се намирнице најчешће „обогаћују”. Произвођачи се служе триковима којима заобилазе обавезу навођења правих састојака, а не тако ретко у своје намирнице мешају јефтине састојке који немају никаква хранљива својства. За фалсификовање су најпогоднији маслиново уље, чајеви, зачини, мед, млевена кафа, сирупи, вино, али и многе друге намирнице.

Маслиново уље  често га разређују јефтинијим уљима или користе лошију сировину, показују светска истраживања. На квалитет маслиновог уља утичу многи фактори, пре свега квалитет маслине. Није исто да ли маслину коју користите за производњу ручно уберете у јеку сезоне или чекате да она сама падне и готово иструли па добијете лошију сировину.

Воћни сокови – додају му воду и шећер

Чај – додају се обичне травке. Највећи проблем са чајевима у кесицама, чији је квалитет неуједначен.

Зачини – мешају их са прехрамбеним бојама које опонашају природну боју зачина, попут паприке или шафрана, истиче се у извештају У. С. Фармакопил конвеншн

У Србији лажни слаткиши и алкохол

У Србији званични подаци показују да се највише фалсификују слаткиши и пића, али и да се све више анонимних произвођача за своје место на рафовима бори тако што копира изглед амбалаже познатих произвођача.

Небојша Девић, из Тржишне инспекције објашњава да када постоји основана сумња да на тржишту има фалсификоване робе, она се одмах, најпре привремено одузима.

– Али, да бисмо реаговали на повреду нечијег права неопходно је да нам се носиоци права обрате са захтевом у писменој форми.

Захтев може да буде појединачан, ако се односи на једну пошиљкуробе или општи, ако се односи на све количине одређене врсте робе.Захтев садржиопис робе, податке на основу којих можемо да препознамо копију којом се повређују права интелектуалне својине, доказ да је подносилац захтева носилац права, предлог временског периода у коме се од нас захтева предузимање мера – каже он, додајући да захтев може да садржи и податке на основу којих може да се препозна пошиљка или паковање, податке о месту на коме се роба налази, назив произвођача, увозника, власника или држаоца робе, узорак, па и фотографија робе.

Што се тиче хране и пића, Тржишној инспекцији су 2012. године захтеве за заштиту права интелектуалне својине послали:

– Компанија „Крафт фудс”: за чоколаде са жигом „милка”

– Привредно друштво „Пионир”, Београд: за жиг „карамеле лешник” и „негро” бомбоне

– Привредно друштво АД „Медела”, кондиторска индустрија, Врбас: за кондиторске производе (колач са воћним пуњењем)

– Компанија „Гренки лист лиценцирање д.о.о., Љубљана: за биљни ликер „горки лист”

– АД „Рубин” Крушевац: за алкохолно пиће „вињак”

– Привредно друштво „Прокупац” А. Д. Београд: за алкохолна пића (ракија)

Сви су они пријавили инспекцији да се на тржишту Србије продаје роба која је фалсификат њихових производа. Зато је са тржишта повучено у 2012. години:

– 917 чоколада са знаком „милка”

– 20.104 кесица од 100 грама фалсификата „карамеле лешник”

– 13.344 кесица од 100 грама фалсификата „негро” бомбона

– 652 флаша алкохолног пића са знаком „горки лист”

– 15 флаша фалсификованог „вињака”

– 19 флаша ракије („прокупац” и „манастирка”).

И поред тога што би им иступање у медијима на тему заштите сопствене марке ишло у корист, већина произвођача са којима смо контактирали да говоре о проблему фалсификовања хране није се одазвало на позив.

Једна од фабрика која је пријавила да је на тржишту било фалсификата њихових производа је и крушевачки „Рубин”. Пријавили су да сумњају на организован откуп старих боца „вињака”, које су потом пуњене „сумњивим садржајем”.

– Наша лабораторија је анализирала једну од заплењених боца. Лако смо открили да се ради о фалсификату на основу ознака на предњој и задњој етикети, али смо ипак урадили и анализе и утврдили да у боци није садржај нашег вињака, већ је у питању разблажени алкохол непознатог порекла, у који су додате боје, како би визуелно подсећао на наш познати производ – кажу у „Рубину” додајући да су на заплењеним фалсификованим боцама биле налепљене акцизне маркице које не припадају серији оних које се користе у производњи крушевачке фабрике пића, а на једној од етикета фалсификованог „вињака” наведени датум на акцизи је недеља, када се, како кажу, не ради у „Рубину”.

У „Карнексу” истичу да су „свесни да се како у свету тако и у Србији често фалсификују велики брендови”.

– У последње време нисмо се сусретали са овом врстом  проблема. На тржишту хране често се дешава да плагијатори узимају амбалажу од познатих произвођача. У претходном периоду смо се и ми суочили са оваквом ситуацијом, где смо приметили производе чија је амбалажа била веома слична нашем оригиналном дизајну. Међутим, наши потрошачи су сигурни јер је жиг Карнекса заштићен и регистрован, а рецептура препознатљива– кажу у „Карнексу” додајући да као и сви произвођачи у месној индустрији поводом овог питања очекују велику помоћ државе у борби против плагијатора и кланица које нису уредно пријављене и не поштују све неопходне процедуре и стандарде у производњи хране.

На списку и батерије, џезве, сувенири…

Што се тиче укупних података (и робе широке потрошње и хране и пића), у току целе 2012. године, одузето је 101.112 комада разноразне кривотворене робе:

– 6.142 комада текстилних производа (спортска опрема, одећа, обућа)

– 1.593 комада галантерије (торбе, ташне, несесери и новчаници)

– 298 метара платна у десену „барбери”

– 1.628 шољица за кафу са знаком „дон кафе”

– 34.365 кондиторских производа

– 686 флаша алкохолног пића

– 414 играчка

– 18 парфема

– 136 комада средстава за одржавање личне хигијене

– 90 резервних делова под ознаком „опел”

– 55 паковања батерија „дурасел”

– 66 ђонова за папуче

– 7 комада „подних сливника”

– 6 књига

– 5 сувенира „ђавоља варош”

– 4.137 комада џезви под ознаком „металац посуђе”

– 107 комада батерија за воду

– 24 ручна сата

– 29.950 комада пластичних кутија за паковање хране

– 21.598 комада це-деа и ди-ви-дија

 
С. Деспотовић, И. Албуновић
Политика

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ГЛОБАЛНИ СКАНДАЛ: Ево колико је поуздан тест на корону, број стварно заражених драматично мањи!

5 (8) Прво у САД-у и Великој Британији, а затим и шире, укључујући Хрватску, научници …

НЛБ још није доставила све папире за преузимање Комерцијалне банке

5 (1) Нова љубљанска банка још није доставила Народној банци Србије сву тражену документацију за …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend