Док се у Србији спрема прва колективна потрошачка тужба оних који су задужени у швајцарским францима стижу нимало охрабрујуће информације. Наиме, држава је последњим изменама и допунама Закона о парничном поступку „учинила све да се од таквих тужби унапред одустане”, каже за „Потрошач”, др Петар Милутиновић, адвокат и правни заступник удружења IUSTA.
Ово удружење недавно је најавило намере да подигне колективну тужбу против банака у име оштећених дужника, по сличном принципу као у Хрватској. Милутиновић истиче да постоје објективни правни ризици за удружења за заштиту потрошача и њихове овлашћене заступникекоја у име удружења иступају у јавности.
– Суштина је то да се, у случају да удружење потрошача или њихови савези не добију спор по тужби за заштиту колективних права, они излажу законом прописаној материјалној одговорности и плаћању накнаде штете коју суд утврђује по слободној оцени. То представља директну пресију на заинтересоване да поведу колективне тужбе – каже председник IUSTE, додајући да такво законско решење „очигледно није у функцији заштите права потрошача и у складу са објективним циљевима Закона о заштити потрошача и Закона о заштити корисника финансијских услуга”.
Он наводи и друге приговоре на нове прописе. Каже да је један од њих да Закон о парничном поступку представља процесни закон који регулише радње и рокове за предузимање радњи од стране суда и странака у парничном поступку, те је „крајње неприхватљиво да овај закон уређује питања материјалног права која се односе на одговорна лица за накнаду штете, услове одговорности и начин утврђивања висине накнаде штете, тим пре што су сва ова питања у целини регулисана Законом о облигационим односима”, истиче наш саговорник.
„Сматрам да сва удружења за заштиту потрошача у Србији и њихови савези морају да се удруже ради заједничког деловања и предузимања мера да се из правног поретка елиминишу овакве законске одредбе о (не)заштити потрошача које су очигледно у интересу банака и трговаца. Тим пре што су најављене измене Закона о заштити потрошача и то је права шанса да се елиминишу неуставне и нелегитимне законске одредбе– истиче Петар Милутиновић, председник Удружења IUSTA.
—————————————————————-
Шта је измењено у Закону о парничном поступку
Последњим изменама и допунама Закона о парничном поступку уведено је ново поглавље које се односи на регулисање поступка за заштиту колективних права и интереса грађана. Предвиђено је више новина, које се примењују и на заштиту колективних права и интереса потрошача. Милутиновић наводи неке од њих: прва, прописано је да, ако удружења, њихови савези и друге организације основане у складу са законом, тврде да неко лице обавља делатност на начин на који се угрожавају колективна права и интереси грађана, то лице може поднети тужбу или противтужбу којом се утврђује да не постоји повреда колективних права и интереса грађана, да се удружењу, њиховом савезу и другој организацији забрани одређена радња, а нарочито иступање у јавности, наложи плаћање накнаде штете или објављивање усвајајуће пресуде у средствима јавног информисања.
Друга, тужба или противтужба се могу поднети и против заступника удружења, заступника савеза удружења и других организација, чланова њихових органа и лица која у њихово име иступају у јавности.
Трећа, тужбом или противтужбом се може тражити и накнада штете од лица која се наводе у претходно наведеној новини Закона о парничном поступку, с тим што посебно наводи да се обавеза плаћања штете и то по слободној оцени суда, може досудити ако је тужбени захтев одбијен као неоснован и ако је вођењем парнице теже повређен углед и пословни интерес тужиоца (банке, трговца и слично).
