Шпијунажом се данас баве сви, од родитеља, преко мужева, љубавника, послодаваца, радозналих колега до самог државног врха. Ако желите да се од њих заштитите, не телефонирајте, не шаљите поруке, заборавите интернет и друштвене мреже, али и платне картице. Највећи отпор глобалној шпијунажи у савременој политичкој историји пружио је Едвард Сноуден.
Бивши сарадник америчке обавештајне службе је британском “Гардијану” доставио податке о тајном пројекту Призма, помоћу којег је америчка Национална безбедносна агенција (НСА) шпијунирала милионе грађана широм света. И то путем интернета и уз помоћ великих ИТ компанија. Хтео је да покаже целом свету шта му ради Америка. И цео свет му је аплаудирао на храбрости, али и показао да су му пуне гаће од те исте Америке, а засад једини отпор пружа Русија, где је Сноуден нашао привремено склониште.
Прошле године се и Велика Британија нашла на удару јавности јер је под изговором борбе против тероризма желела да стави под надзор све он лајн активности својих грађана. Предложили су закон којим би власти добиле не само увид у то које веб-странице свака особа посећује, него и приватну Фејсбук комуникацију, телефонске разговоре и поруке.
Американци су отишли корак даље, па је прошле године Обама Хеалтх Царе Билл предложио да се сви грађани и новорођенчад САД чипују. Микрочип у којем ће бити уграђена радио-фреквенција (РФИД) био би уметнут у тело сваког Американца, наводно ради квалитетније медицинске неге. Како је овакав потез САД сваким даном све извеснији, сенатори Чарлс Шумер и Линдси Грахам не губе време, па у међувремену доносе законе помоћу којих би свим грађанима омогућили посебну биометријску картицу, без које не би имали право да добију дозволу за рад. Помоћу те картице и уграђеног микрочипа, те посебне електронске базе података за праћење, сви Американци ће моћи да буду идентификовани у сваком тренутку, где год се налазили.
Аутомобили који памте
Чак и аутомобили памте и одају информације. Црне кутије данас се налазе у око 85 одсто аутомобила, а почеле су да се уграђују 1996. године. Сваки ауто који има ербег јесте шпијун. Ове кутије бележе руте кретања, колико сте брзо возили и када сте, на пример, притиснули кочницу у случају судара, а већина возача није ни свесна да се тако нешто и налази у њиховом аутомобилу.
Наука и технологија се стално развијају, па је недавно у лабораторији Киндсигхта развијена апликација за паметне телефоне која омогућава да телефон прати корисникову локацију, пресреће поруке, снима разговоре и самостално снима фотографије. Све прикупљене податке затим шаље на главни сервер. Творци ове апликације кажу да је ово “одлична платформа за лансирање напада изнутра на корпоративну или владину мрежу”.
Ни српске власти нису наивне. Подаци омбудсмана и повереника за заштиту информација од јавног значаја кажу да су само током прошле године безбедносне службе у Србији имале увид у милион листинга мобилних оператера у Србији. Безбедносне службе су без налога суда, коришћењем софтвера, улазиле у базе података и скидале листинге њихових корисника. А страних шпијуна је у Србији вазда било. У монографији “Војна служба безбедности у Србији” први пут је јавности откривен свет великих тајних операција којима је српска власт покушавала да стане на крај шпијунима. Од вожда Карађорђа до данас… Јер и Црни Ђорђе је са њима муку мучио, па је још давне 1812. године у Ужицу наредио кнезу Милошу Обреновићу да предузме мере против “недисциплинованих иностраних елемената”.
Међу документима сачуваним у Архиву ВБА, од којих је део предат Војном архиву и доступан истраживачима, јесте и рукопис о томе како су се устаници од 1804. до 1815. године штитили од шпијуна. Писма су писана невидљивим мастилом (лимуновим соком и растопљеним барутом), а преношена су скривена у оделу, коњском седлу и зобници, посудама за пекмез (фучијама), бурадима с течношћу, гуслама, чак и у издубљеном свештеничком штапу. Курири књигоноше су ишли “по хајдучки”, у турским оделима, прерушени у просјаке, слепе и богаље, у трговце, калуђере и обичне сељаке.
У ери мобилних телефона, интернета и друштвених мрежа од шпијунаже се не може побећи. Колико се зашло у приватну сферу живота, говори и то што се у ову мрежу све више уплићу и родитељи-шпијуни. Произвођачи технолошких иновација под изговором бриге за децу нуде им направе за њихово што ефикасније шпијунирање. У Америци је тренутно хит геџет за праћење који се окачи детету око врата или стави у ранац, а потом се преко ГПС система прати његово кретање. Родитељ само треба да обележи на мапи његово редовно кретање и чим искочи из стандардне руте, добија поруку преко мејла или мобилног телефона. Апарат кошта око 200 долара, а месечна претплата је 25 долара. У понуди су и софтвери за праћење порука преко мобилног телефона, скривене камере које су погодне да се неупадљиво уметну у комад дечје гардеробе.
Друштвене мреже на интернету су прича за себе. Једно истраживање је показало да чак једна трећина људи уходи своје бивше љубавнике на Фејсбуку и Твитеру, а сваки пети корисник друштвених мрежа истражи и бившу девојку или момка особе са којом су тренутно у вези, показало је ново истраживање. Око седам одсто људи изјавило је да су искусили хорор у ком им огорчени бивши или бивша прети да ће објавити њихове приватне фотографије. Чак и ако сте у срећној вези, не можете бити сасвим сигурни да ваш партнер не гура нос где му није место. Више од половине одраслих дели своје шифре за мејл, друштвене мреже и пинове за банковне картице са својим партнерима, а 42 одсто Британаца признало је да проверава партнеров мејл.
Тако се човечанство претворило у шпијуне. Ако те не прати држава, прати те садашња или бивша жена или макар колега с посла који сопствену празнину попуњава туђим животима. Сви смо се нашли под нечијим надзором. Начела демократије, која испадају из уста свих политичара света, одавно су постала ствар прошлости. Изгледа да слобода у модерном свету не постоји. Осим у шуми.
Свет као електронски логор (2): Компаније шпијунирају законе
Вести
хебени болесници …