Светска банка игнорише покушаје Балканске истраживачке мреже да добије извештај о процени ове банке о тендеру за испумпавање воде из Тамнаве.
Пројекат испумпавања поплавних вода из копа Тамнава, који финансира Светска банка, додељен је конзорцијуму две фирме без одговарајућег искуства, док је директор једне од фирми у конзорцијуму на суду због утаје пореза.
БИРН је о испумпавању воде из овог копа објавио истраживање 8. јануара, након чега је организација доспела у центар напада српског премијера Александра Вучића и појединих делова штампе.
Вучић је новинаре БИРН-а на конференцији за штампу 9. јануара назвао “лажовима”, а да притом није демантовао ниједну конкрету тврдњу из текста, након чега су провладини медији ову организацију и њене запослене етикетирале као „рекеташе“, „лобисте“, „стране агентуре“, „шпијуне“ и „новинарску мафију“.
Светска банка додала је уље на ватру када је њен портпарол за Србију Весна Костић 12. јануара одбацила извештавање БИРН-а и рекла да је “веома непријатно изненађена” радом БИРН-ових новинара.
Она је раније истог дана, рекла новинској агенцији “Тањуг” да су стручњаци банке детаљно прегледали документацију, процес и све одлуке по овом тендеру, и то “свеобухватније него на било ком досадашњем пројекту финансираном у Србији” и утврдили да је “све учињено у складу са важећим прописима и праксом”.
Документа Светске банке такође помињу “ревизију” тендерских процедура.
“Моје колеге су погледале све одлуке, све процедуре и утврдиле су да је све урађено у складу са српским прописима”, портпарол Весна Костић је изјавила 12. јануара и за српски јавни сервис РТС.
Када се БИРН 12. јануара обратио седишту Светске банке у Вашингтону са захтевом да му се обезбеди копија извештаја ревизије тендерског процеса и затражио појашњење по многим тачкама, портпарол Светске банке у Вашингтону одговорила је: “Могу да потврдим да је набавка спроведена у складу са српским Законом о јавним набавкама. Како овај пројекат захтева хитност, Светска банка се сагласила с тим да узме у разматрање финансирање послова испумпавања воде у складу са српским Законом о јавним набавкама.
“Што се тиче ваших питања о процесу подношења понуда и избору извођача, молим вас да се обратите ЕПС-у, као и у вези са вашим захтевом за разговор о детаљима тендерске процедуре, с обзиром на то да је ЕПС надлежан за имплементацију пројекта”.
До данашњег дана сви даљи захтеви да нам портпарол изда копију званичног извештаја о ревизије овог тендера су игнорисани.
БИРН се такође обратио неколицини директора борда Светске банке са молбом да убрзају процес објављивања информација.
Тендер за испумпавање воде из копа финализован је у августу, пре него што су Светска банка и Србија у октобру потписале уговор о кредиту којим је Светска банка за овај посао издвојила средства у висини од 23 милиона евра.
Коп Тамнава, један од најзначајнијих рудника у Србији, поплављен је у мају.
ПИТАЊА БИРН-а УПУЋЕНА СВЕТСКОЈ БАНЦИ
Питања које је БИРН послао седишту Светске банке у Вашингтону 12. јануара:
1. Како је Светска банка установила да је тендер био транспарентан? Чија експертиза је послужила као основ за изјаву портпарола Светске банке Весне Костић?
2. Која је тачно била улога Светске банке у тендеру спроведеном у јулу 2014, неколико месеци пре него што је потписан уговор између Србије и Светске банке? Да ли су банчини представници учествовали у креирању услова тендера, да ли су надгледали процес надметања, да ли су видели понуде, да ли су учествовали у финалној селекцији победничке компаније?
3. Како је Светска банка надгледала овај тендер? Ко је био зауџен испред Светске банке?
4. Да ли је банка имала сазнања о томе да је један од услова на тендеру био да понуђачи морају да имају референце у овом послу?
5. Да ли сте у међувремену сазнали да изабрани конзорцијум није имао такве референце?
6. Да ли сте добили сазнање о томе да се директору изабране компаније Драгољубу Збиљићу тренутно суди због утаје пореза? Да ли је ово у складу са прописима Светске банке?
7. Ко је у Светској банци донео одлуку о томе да се одобри кредит без условљавања примаоца да мора да поштује тендерске процедуре Светске банке? Који су били правни основи за ово?
• Такође бисмо хтели да вас замолимо за помоћ у организовању интервјуа са стручњаком Светске банке са којим бисмо детаљно поразговарали о тендерској процедури која је спроведена.
• У прилогу се налази ФОИА захтев за сву документацију коју Светска банка има везано за овај тендер.
Питања које је БИРН послао седишту Светске банке у Вашингтону 14. јануара:
1. Да ли је Светска банка обавезала Србију да покрене ТЕНДЕР како би изабрала компанију/конзорцијум за испумпавање воде из копа Тамнава (уместо изабирања компаније/конзорцијума у некој другој процедури коју дозвољава српски Закон о јавном набавкама у случају природне катастрофе)?
2. Да ли је Светска банка била та која је дозволила Србији да спроведе тендер у складу са процедурама прописаним српским Законом о јавним набавкама, уместо да га спроведе у складу са смерницама и прописима Светске банке?
3. Да ли је Светска банка знала да се румуснком партнеру у конзорцијуму који је добио уговор, “Несс Проиецт Еуропе”, тренутно суди у Румунији заједно са неколицином политичара и бизнисмена због тражења мита од компанија у окрвирном износу од милион евра ради додељивања јавних уговора за чишћење снега у периоду од 2010 до 2013. године? Да ли је ово у складу са прописима Светске банке?
• Захтевамо документ – званичан извештај о овом тендеру који су сачинили стручњаци Светске банке који су радили ревизију тендера.
• Такође су нам потребна имена људи који су радили ревизију тендерске процедуре како бисмо могли да им се обратимо са захтевом за интервју.
Кључне тачке БИРН-овог истраживања
Тендер се нашао у центру медијске олује након што је БИРН обелоданио податке о српској компанији “Енерготехника – Јужна Бачка” и њеном партнеру, румунској фирми “Неш”, којима је додељен уговор вредан 15 милиона евра за испумпавање 14 милиона кубика воде из рудника Тамнава.
БИРН-ово истраживање открило је да, иако је један од услова тендера био да понуђачи морају да имају најмање једну релевантну референцу на пословима испумпавања великих вода, ни један ни други члан конзорцијума који је победио на тендру није имао претходно искуство на таквим пословима.
Претходни рад компаније “Енерготехника – Јужна Бачка” био је везан за одржавање далековода у Србији, док је “Неш” грађевинска фирма. Директор српске компаније, Драгољуб Збиљић, потврдио је за БИРН да његова фирма није имала искуства у пословима испумпавања великих вода.
Истраживање је такође открило да се против Збиљића води поступак пред судом у Крагујевцу због утаје пореза. Против њега се због истих оптужби води и истражни поступак у Новом Саду.
Истраживање је даље показало да конзорцијум не само што није имао искуства у пословима испумпавања великих вода, него да заправо није ни извео све радове за које је ангажован од стране ЕПС-а. Уместо тога, овај конзорцијум је ангажовао холандску фирму “Ван Хек” која је извела већи део радова.
Холандска компанија, специјализована за ове послове, понудила је своје услуге српским званичницима у мају када је земља погођена поплавама, али није ангажована у директним преговорима, што српски закон дозвољава у хитним и ванредним случајевима.
Текст је обелоданио да је ЕПС, који је расписао тендер, са испумпавањем воде могао да отпочне раније да је изабрао извођача у директним преговорима.
БИРН је написао да је застој од неколико месеци, током којих је спровођен тендер и започет посао, коштао Србију око милиона евра дневно колико је износила цена увоза електричне енергије и угља.
Мрежа је контактирала неколико српски институција, укључујући и ЕПС, постављајући питања о тендеру и о избору понуђача којима је додељен уговор, али су оне одбиле да одговоре на питања.
Када је БИРН контактирао канцеларије Светске банке у Београду 23. и 25. децембра како би добио додатне информације о фирмама које су победиле на тендеру, портпарол је новинаре упутио на ЕПС као извор информација.
Новинар: Гордана Андрић
