Светски дан борбе против сиромаштва 17. октобра Србија дочекан је са 610.000 сиромашних и 24 одсто становништва у ризику од сиромаштва

Поред тога, у Србији је и стопа материјалне ускраћености висока и износи 44,3%, при чему две трећине становништва не може да приушти недељу дана одмора ван куће. Према проценама Уједињених нација у свету има више од 2,2 милијарде људи који су сиромашни или су на прагу сиромаштва.

Стопа сиромаштва дупло је нижа међу градским становништвом (6,3%) него у осталим категоријама (12%). Објашњење које се наводи у публикацији Тима за инклузију је да је модеран део привреде углавном у градским подручјима, док пољопривреда у великом делу касни у технолошком напретку. То погоршавају и неповољнија образовна структура радника у пољопривреди и старење становништва које је израженије на селу.

Сиромаштво и даље највише погађа најбројнија домаћинства, па је међу петочланим домаћинствима стопа сиромаштва 12,7%, а међу домаћинствима са шест и више чланова 16,9%. Најмање су излзожена четворочлана домаћинства са стопом сиромаштва од 5,3%.

До повећаног ризика вишечланих домаћинстава долази због мањег броја запослених у односу на чланове који немају приходе. Како се истиче, овај проблем у Србији није толико изражен због малог броја деце, али и због тога што многи стари имају пензије.

Деца су са стопом 11,4% посебно угрожена, а гледано по узрасту највећа је стопа међу млађима од 13 година – 11,9%.

Пол не игра велику улогу, будући да је сиромашно 8,5% мушкараца и 8,7% жена, а стопа сиромаштва се смањује са завршеним степенима образовања, од 21,6% међу онима без икаке школе, 5,9% са средбхин шјикин ди 1,8% код високообразованих.

Само трећина има за одмор, сваки трећи без меса и рибе

Сиромаштво је тек део неповољне слике животног стандарда у Србији.

По једном од кључних показатеља – ризику од сиромаштва – Србија је са 24,6% лошија од Грчке, која се већ годинама бори са рецесијом, а стопа ризика од сиромаштва износи 23,1%.

Стопа ризика од сиромаштва означава удео особа које имају мање од 60% средњих прихода, оних од којих 50% становништва прима више а 50% мање. Најмању стопу ризика од сиромаштва у ЕУ има Чешка – 9,6%, а више од 20% имају Хрватска 20,5%, Бугарска 21,2%, Шпанија 22,2%, Румунија 22,6% и Грчка.

Доста говоре и подаци материјалне ускраћености, са којом се у ЕУ суочава сваки пети становник (19,5%), а у Србији 44,3%. Овим се мери удео особа која не могу да приуште најмање три од следеће четири ставке: недељу дана одмора ван куће, месо или рибу или њихову вегетеријанску замену сваког другог дана, неочекивани трошак у износу до 10.000 динара који би био плаћен из кућног буџета и адекватно загревање стана.

Стопу материјалне ускраћености сличну Србији у ЕУ имају Румунија са 45,8%, Мађарска са 44,1% и Летонија са 40,4%, док је Бугарска у лошијем положају са 58%.

У Србији је, како показује анкета о условима живота (СИЛЦ), у 2013. одмор ван куће био највећи луксуз међу овим показатељима, и морало је да га се лиши две трећине становништва (67,2%), следи издатак до 10.000 динара који је недостижан за свако друго домаћинство, месо или риба сваког другог дана за скоро свако треће (30,6%), док адекватно загревање стана не може да плати скоро свако пето домаћинство (18,3%).

У ЕУ је за мање имућне највећи проблем да плате непредвиђени трошак, што је тешкоћа за 39,6% становника, од 69,5% у Литванији до 18,2% у Шведској.

ЕУРАКТИВ.РС