ГМО нам куца на врата, да ли ћемо да их отворимо?

0
(0)

Након што је у Извештају ЕК о напретку Србије констатовано да регулатива о ГМО није усклађена са европским стандардима, то питање се поново нашло у жизи.

Стручњаци сматрају да треба бити опрезан и не треба журити.

Важећим законом о ГМО, наиме, у Србији су забрањени и производња и промет таквих производа, а како је Тањугу речено у Министарству пољопривреде и заштите животне средине у припреми је нови закон који решава то питање, али не желе да откривају детаље.

„Национални програм усвајања ЕУ законодавства предвиђа усвајање новог Закона о ГМО, али рок до када ће бити усвојен није предвиђен“, наводе у том ресору и поручују да ће јавност кроз предвиђену процедуру бити упозната са предлозима за измену актуелног закона.

Према основним одредбама актуелног Закона о ГМО, ниједан модификован живи организам као ни производ од генетички модификованог организма не може да се стави у промет, односно гаји у комерцијалне сврхе на територији Републике Србије, кажу у Министарству пољопривреде.

Питање око ГМО било је незаобилазно и током недавних поплава јер је међу донаторима семена кукуруза и повртарских култура за пољопривреднике из полављених подручја била и компанија “Монсанто“, која је у јавности углавном позната као водећи произвођач генетски модификованог семена. На сам помен имена те фирме, која је ову информацију о донацији ставила и на свој сајт наметнуло се питање шта је поклоњено и како смо такву донацију прихватили, па су се чуле и тврдње да је то улазак „Монсанта“ на „мала врата“ у Србију.

Министарство пољопривреде је одмах одбацило такве наводе, наглашавајући да је све семе које је добијено као помоћ ратарима из поплављених подручја прошло инспекцијску контролу и утврђено је да није генетски модификовано.

Представник Делегације ЕУ у Београду Фрејк Јанмат рекао је прошле седмице, представљајући извештај о напретку Србије за 2014, да регулатива везано за ГМО у Србији није усклађена са европском, а да је уједно и услов за чланство Србије у Светској трговинској организацији (СТО).

„ЕУ закони подразумевају строго тестирање и етикетирање ГМО производа, а државе саме могу да одлуче да ли ће се гајити ГМО на њиховој територији“, рекао је том приликом Јанмат.

Реакције на сам помен евентуалне дозволе промета ГМО на територији Србије до сада су биле веома бурне, и пре свега су долазиле од еколошких и невладиних организација, које су у више наврата организовале и протесте захтевајући увођење мораторијума на промет и коришћење генетски модификоване хране у Србији.

Декларацију против ГМО до сада је усвојило близу 110 градова и општина у Србији, увођењу такве робе на тржиште противи се и добар део стручне јавности, а експерти углавном сматрају да не треба журити са изменама Закона о ГМО и да Србија треба да штити своју репутацију произвођача квалитетне хране.

Секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Ненад Будимовић рекао је Тањугу да по питању ГМО у наредном периоду треба заузети или став да ћемо бити потпуно ослобођени од ГМО као што смо сада или ћемо применити принцип већине земаља у свету које су и чланице СТО да морамо да контролишемо промет и обележавање ГМО производа.

„Треба да се дође до решења на националном нивоу, а ако забранимо и промет и коришћење ГМО производа, онда наши производи треба да имају додатну вредност и да су траженији на тржишту, а ми то можемо“, казао је Будимовић.

Агроекоомски аналитичар Милан Простран је Тањугу рекао раније да Србија не треба да жури са изменом закона о ГМО, јер још неколико година неће бити чланица ЕУ. Србија треба, како наводи, да одбрани своју стратегију, када је у питању стављање у промет ГМО.

„Морамо да одбранимо наш закон и наше стратешке интересе. Србија је стекла репутацију у производњи квалитетних производа, без ГМО, ми морамо ту позицију да одбранимо“, рекао је он.

Председник Друштва аграрних економиста Србије Миладин Шеварлић рекао је да у документима СТО нигде изричито не стоји да се чланство условљава обавезом промета ГМО, али стоји да ниједна држава чланица нема право забране промета производа уколико нема доказе да су они штетни. Како је указао, прикупљање тих доказа траје најмање деценијама и скупо је.

Шеварлић је рекао да је познато да много уређеније и јаче земље од Србије имају доста проблема да се одбране од „изузетно нападне либерализације“ ГМО и хране на бази тих сировина, тврдећи да се у позадини налази велики политички притисак и моћан финансијски лоби ГМО компанија.

Он је упозорио да би отварање тржишта Србије за ГМО производе донело не само негативне последице по здравље становништва, већ и економску штету по основу пласмана ГМ семена већу од милијарде евра на годишњем нивоу.

Шеварлић се залаже и за „општенародни“ референдум на коме би се грађани Србије изјашњавали за мораторијум на ГМО у Србији за наредних 20 година, прецизирајући да се то односи на промет, узгој и укључивање у слободну производњу.

Танјуг

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је трагедија

4.8 (13) Kад кловн забавља народ, то је комедија. Kад кловн влада народом, то је …

Економски судар САД и Кине у Србији

5 (3) Доласком Америчке развојне финансијске корпорације (ДФЦ) у Београд, наша земља дефинитивно постаје економски …