Тајни затвори ЦИА где су затвореници брутално мучени били и у Босни

Америка је довољно велика да призна грешку, рекла је јуче Дајана Фенштајн, 80-годишња америчка сенаторка из Калифорније, представљајући свој извештај о техникама тортуре које је ЦИА илегално примењивала и при том обмањивала Конгрес и Белу кућу о методама којима се служи.

Тајни затвори и у Босни

УН су реаговале оцењујући да јавни тужилац САД треба да отвори истрагу како би правди били приведени учесници “завере” о којој говори извештај Фенштајнове. Уколико она заиста буде отворена, нужно ће отворити питање сарадње свих европских демократских држава у којима је ЦИА такорећи одметнута од државе, имала подршку за инсталирање тајних затвора и за функционисање тајних летова којима је превозила киднаповане особе, наводно осумњичене за тероризам.

Лагали за Бин Ладена

ЦИА је лагала када је тврдила да је мучењем дошла до података о склоништу Бин Ладена. Међутим, до њега су стигли захваљујући традиционалним методама прикупљања и добијања информација.
Извештаје о тајним затворима и летовима ЦИА поднео је 2005. и 2006. године Савету Европе Швајцарац Дик Марти, а 2007. у Европском парламенту то је учинио Италијан Клаудио Фава. Извештај Фенштајнове сада је исцрпнији, али као једину новост открива да је на тлу Европе ЦИА имала затворе и у Босни, а не само у Румунији и Пољској. Од балканских држава, као земље сараднице наводе се још Хрватска, Македонија и Албанија. Занимљиво је да нема никакве ознаке за Косово, иако је још 2005. европски комесар за људска права Алваро Хил Роблес изјавио да оно што је видео у бази Бондстил на Косову – по свему подсећа на “мали Гвантанамо”.

САД је било потребно 10 година да почну са расветљавањем афере државе у држави каква је постала ЦИА, а европске демократије једноставно су препустиле целу причу забораву, мада је најтврђе ћутање балканских држава чији се медији задовољавају да просто преведу стране агенције када је реч о овој афери. Храбра 80-годишња сенаторка из Калифорније очито представља изненађење које би могло да измени историју.

Мрља на историји

“Технике мучења ЦИА представљају мрљу на нашој историји”, рекла је сенаторка Фенштајн, која је са релативно малом екипом сарадника припремала извештај током пуне три године. Истакла је да је ЦИА неовлашћено прегледала компјутере у Сенату током њене истраге.

Само десети део

Конгрес САД објавио је 480 од укупно 6.000 страница њеног извештаја, односно само десети део. Републиканци су то изборили јер сматрају да то није у интересу државе и да се тиме доводе у опасност Американци у иностранству.

Н. Јокић – Вести

фото: АP Photo/Jacquelyn Martin