Тако нам добро иде да дневно имамо само 365 динара да потрошимо у куповини!

Просечан рачун у продавницама за само три године пао је са 500 на 365 динара, куповине су све ређе, све чешће плаћамо чековима.

И још сваки трећи производ купујемо на акцијама које подразумевају попуст.

– Евро је за то време доста ојачао, па је реалан пад рачуна још већи, то јест количина купљене робе још је мања – објашњавају за “Блиц“ у великом трговинском ланцу.
Просечан грађанин готово половину месечних примања издваја на храну. За потрошачку корпу потребно му је више од једне и по зараде, а у дневној корпи већ су годинама исти производи – хлеб, млеко, неки од јефтинијих сухомеснатих производа, јогурт и цигарете.

– Грађани све чешће одлучују да купе производе трговачких робних марки уместо познатих брендова, јер су и до 30 одсто јефтинији – кажу велики трговци.

Две трећине купаца велике набавке обавља једном месечно, док су раније то чинили бар два пута месечно.

– У свим аспектима ради се на смањењу трошкова, од доласка у продавницу аутомобилом до крајњег рачуна у њој – каже економиста Александар Стевановић, консултант мреже за пословну подршку.

Повратак шампона од брезе
Иако смо доскора једва чекали да на наше тржиште дођу шампони познатих марки, услед беспарице све се више окрећемо класицима од којих смо бежали. Подаци трговинских ланаца показују да је у последње време највише скочила продаја шампона мање познатих домаћих марки са мирисом брезе, коприве и камилице. За разлику од шампиона звучних компанија, називи ових препарата су непознати, а цена литра тог шампона и три пута је нижа од 250 милилитара маркираног. Литарско паковање шампона од брезе може да се нађе и за 75 динара, док је просечна цена познатих шампона бар 250 динара.

Чак и када купац оде у велику месечну набавку, купује производе на акцијама.

– Грађани најчешће по сниженој цени пазаре месо, које мимо снижења мало ко и погледа, воће и поврће, уље, брашно, сухомеснате производе. На акцијским снижењима оствари се и до 30 одсто укупног промета – објашњавају трговци.

Све више људи тражи другу, лошију и јефтинију класу воћа, поврћа и меса.

– Колико је пао стандард показује и то што се на ТВ све више рекламирају акције у продавницама – објашњава социолог Драган Ђоковић.

 

Горица Авалић