УВАЉУЈУ НАМ СВЕ ШТО СТИГНУ: Србија је депонија шкарт робе из ЕУ!

Робне марке које се продају на српском тржишту далеко су лошијег квалитета него што су у западној Европи, а то може да утиче чак и на здравље потрошача.

Србија је депонија Европе јер су чоколаде, сиреви, шампони, креме за лице и месо у идентичним паковањима далеко лошијег квалитета него у земљама западне Европе, одакле их увозимо, упозоравају из потрошачких организација.

Са истим проблемом суочава се и Словачка, у којој је велико истраживање показало да су свега три од 21 анализираног производа била истог квалитета као у Аустрији и Немачкој. Због тога је премијер Словачке Роберт Фицо Европској комисији запретио забраном увоза ако и грађани источне Европе не буду јели храну истог квалитета као на Западу. Трагом ове информације, распитали смо се какво је стање код нас. Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије каже да је дозвољен увоз свега и свачега у нашу земљу, а да се потрошачи жале на обућу, одећу и мобилне телефоне.

Поражавајуће анализе

– Србија је постала депонија робе лошег квалитета из Европе и земаља Далеког истока. Кад смо 2011. радили упоредне анализе појединих производа, доказали смо да су козметика и прехрамбени производи познатих брендова лошијег квалитета на нашем тржишту него у иностранству. Креме за лице су лошије, чоколаде имају мање какаоа, а зачини више соли него поврћа. Потрошачи се жале и на кућну хемију, шампоне, течне сапуне и детерџенте. Држава није радила анализе хемијског састава одеће и обуће 15 година, а многи ти производи имају у себи штетне материје које изазивају алергије, а има их и канцерогених – упозорава Паповић.

УВАЉУЈУ НАМ СВЕ ШТО СТИГНУ: Србија је депонија шкарт робе из ЕУ! — ФОТО: МЕДИА ЦЕНТАР

Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача истиче да су анализе урађене пре четири године откриле да у сиревима има много мање млечне масти и суве материје, док су у месу животињски протеини замењени биљним:

Згрћу екстрапрофит

– Индустријски сиреви, којима је наше тржиште преплављено, само су прве године били истог квалитета као у Холандији, а већ следеће нису били ни приближно. Произвођачи у иностранству за то нису криви јер они праве јефтиније производе за тржишта у којима је куповна моћ мања. Проблем су добављачи, који их свесно увозе и овде их продају по високим ценама, као да су најквалитетнији, и на тај начин згрћу екстрапрофит.
Мирослав Стојшић, бивши начелник ветеринарске инспекције, каже да месо које увозимо није квалитетно:

– Србија је направила правилнике и законе, али они су веома лоши. Систем контроле је скроз затајио и то никако не ваља.

Проверавају само безбедност

Драган Јанићијевић, шеф Одсека за контролу усаглашености и безбедности производа у Министарству трговине, каже да у Србији не постоји контрола квалитета техничке робе, већ само њене безбедности.

– Зато не можемо да гарантујемо да је фрижидер истог произвођача истог квалитета у Немачкој и у Србији. Ако неки производ задовољава минималне захтеве за безбедност, онда испуњава наше прописе и може да се увезе. Нигде није прописано колико ће трајати, а увозници вероватно купују лошије производе за мање пара, а овде их продају као квалитетне. Ми то не можемо да спречимо.