Траже темеље палате Светог Саве

Ученик и савременик Растка Немањића, у народу познатијег као Свети Сава, Доментијан Хиландарац, који је био и Савин пратилац и биограф (написао је “Житије Светог Саве”) у скоро свим својим делима тврди да је у Дежевској долини код Новог Пазара, где је Стефан Немања основао прву српску државу и где је Свети Сава рођен, постојала и огромна палата Светог Саве о којој се данас готово ништа не зна.

Савин биограф Доментијан пише да је Стефан Немања, у време своје највеће моћи, у Дежевској долини, подно Ђурђевих ступова и недалеко од Петрове цркве, свом најмлађем сину Растку Немањићу, касније Светом Сави, који се интелегенцијом, ученошћу и мудрошћу одвајао од осталих Немањиних потомака, саградио огромну палату у којој је млади Растко, уз послугу и најумније људе тог времена, могао да учи, да прима госте и спрема се за мисију којом је засвагда задужио православље и српски народ.

– Нажалост, стручњаци још нису пронашли Савину палату, нити је траже, јер се држава немарно односи према Дежевској долини, познатијој као долина српских краљева, у којој је сваки камен историја. Верује се да се палата Светог Саве налазила близу Немањине Саборне цркве у Дежеви која је откривена тек 1983. године пошто су сељаци, док су орали запуштену њиву, трактором ископали велику надгробну плочу. У близини је Савина родна кућа, а мало даље и чесма Светог Саве – прича др Добросав Никодиновић, организатор манифестације Немањин Дежевски сабор и публициста који се годинама бави проучавањем лозе Немањића и чувањем сећања на њих.

– Немањина Саборна црква је делимично обновљена, у близини се гради и храм Светог Саве, што је добро, али, уз мало више ангажовања археолога, врло брзо би се пронашли и остаци Савине палате која би свакако могла бити значајан део српске и православне историје. Не верујем да ће држава по овом питању учинити нешто озбиљније јер је гро Дежевске долине још у корову и неистражен, а овај крај би требало да буде место српског ходочашћа где би долазили странци и посебно ђаци да се на извору напајају својом вером и историјом – наглашава Никодиновић.

Бизнисмени не маре за историју

Пре десетак година, бизнисмен из Дежевске долине, који није много марио за српску историју и своје корене, покушао је тик уз Савину родну кућу да изгради сточну пијацу. Добио је и сагласност тадашњих општинских власти, али је спречен тек на интервенцију Удружења “Рас”. Држава је и тада о овоме ћутала.

– Читао сам све што је Доментијан забележио о Растку Немањићу, он је свакакако најбоље познавао Светог Саву, знао је све о њему и треба му веровати. Да Сава није имао палату, Доментијан Хиландарац је сигурно не би ни помињао у својим делима, није то била нека мала кућица, већ огроман комплекс. Немањићи су били моћни и образовани, градили су манастире којима се и данас свет диви – прича публициста из Дежеве Мирко Поповац, који као пример небриге државе за своје корене и историју наводи и следећи пример.

– Све до пре неку годину, док монаси са Ђурђевих ступова нису поставили метални крст у засеоку Мишчићи, недалеко од Немањине Саборне цркве, нико није знао да је ту била Савина родна кућа. Данас се сваке године на Савиндан ту одржава молитва и организују разне културне манифестације, али је све то премало ако се зна ко је био Свети Сава и одакле потиче. Потребно је “прекопати” и истражити целу долину, обележити сваки локалитет и сваки камен, обновити и конзервирати све што се обновити може, а онда и порадити на презентацији свега откривеног. Уз Стари Рас, Сопоћане, Петрову цркву и Ђурђеве ступове који су као светска културна добра под заштитом Унеска, и Дежевска долина заслужује, ако не светски, онда бар адекватан државни третман – додаје Поповац.

Доктор Никодиновић каже да ће Удужење Рас притискати археологе, посебно Завод за заштиту споменика културе, али и Министарство културе које треба да обезбеди новац, да се истраживањима у Дежевској долини посвети много више пажње и да се по сваку цену трага и за палатом Светог Саве.

– Ако би се озбиљније радило, ко зна до чега би се све дошло, сваки камен у овој долини је историја – каже Никодиновић.

 

Д. Н. Петровић – Вести