Тренутне разлике у мишљењу о потреби замрзавања плата и пензија неки посматрачи виде као можда најозбиљнију кризу Владе Србије до сада. Њен потпредседник и министар рада, запошљавања и социјалне политике Јован Кркобабић категорично пориче могућност да влада због тога падне. Он је толико сигуран у стабилност кабинета који води Ивица Дачић да поручује да ће „влада свакако срушити тог појединца који буде искакао из политике владе.” Политика владе је да замрзавања нема. Тако бар пише у коалиционом споразуму, такву политику је најавио Дачић у свом експозеу 26. јула прошле године, а и пре два дана је подсетио да „то није програм ове владе Србије.”
Проблем је што министар финансија и лидер УРС-а Млађан Динкић озбиљно размишља управо о тој мери за смањење буџетског дефицита. Већи проблем од овог био би што би лидер најјаче странке у владајућој коалицији СНС-а и први потпредседник владе Александар Вучић могао да се сложи с њим. „Радо подржавам тешке и непопуларне мере, али одлуку о томе морају да донесу, најпре, странка којој припадам, и Влада Србије”, рекао је Вучић, подсетивши тако ко се највише пита.
На сличан начин Вучић је пресекао дилему у јавности хоће ли бити укидања претплате за РТС. Он је рекао да хоће, иако је министар финансија казао да би то био нови ударац на буџет. Динкића су пре неколико дана колеге у влади први пут прегласале, не дозвољавајући му да новим пореским решењима изузме адвокате, приватне лекаре и стоматологе из система паушала. Ни идеја лидера УРС-а о увођењу пореза на други стан није прошла јер се томе, према незваничним информацијама, успротивио Вучић. Само неколико дана пошто је образложио свој предлог Динкић га је повукао објашњавајући да због кризе ипак „није време” за тако нешто.
Политички аналитичар Бранко Радун констатује да ова влада периодично упада у кризе тако да изгледа да оне скоро не престају. Те кризе, по његовом мишљењу, нису таквог интензитета да угрожавају њено функционисање. Он оцењује да су те тензије последица присуства три јака играча у влади (Вучић, Дачић, Динкић), „па није увек јасно ко у чему води главну реч.”
„Нормално је да постоје разлике о неким питањима. Пошто немамо доминантног премијера који је из најјаче странке, три јака играча се боре за своју позицију, за утисак у јавности да се они питају, да су значајни”, оцењује Радун.
Наши извори из неколико владајућих странака потврђују да се ништа драматично не догађа у коалицији ових дана. Односи су, кажу, ни бољи ни лошији него раније. По речима једног нашег саговорника нема дилеме чија је реч последња па ће тако бити и у најновијем случају у вези са дилемом око замрзавања плата и пензија. Пита се СНС, односно Вучић, јер има најјачи адут у рукама – једино ова странка не мора да бежи од избора.
Други извори тврде да Вучић није баш толико неприкосновен, јер је свестан да због тешке економске ситуације такав потез, као што је расписивање избора, не би грађани добро примили. „Ово је само још једна политичка партија шаха између странака владајуће коалиције, још једно надмудривање у коме победник не мора да буде известан”, тврди наш саговорник.
Ипак, нико од њих није сигуран да избора или бар реконструкције, после добијања датума за почетак преговора са ЕУ крајем јуна, неће бити. Вучић је за „Наше новине” управо најавио да ће ускоро уследити дуго најављивана реконструкција владе: „За то нам само треба седам до десет дана без стреса и обавеза око неких круцијалних ствари којима се сада бавимо”
Социлог Јово Бакић је уверен да су избори вероватнија опција. Само се, каже, чека да се ствари са Косовом колико-толико реше, односно да се добије датум и да крене примена Бриселског споразума.
„Негде у јесен требало би очекивати изборе, то би било нормално и једино могуће. Избори би били добри и за коалицију и за опозицију, а на крају крајева и за грађане. Јер бољи је добар развод него лош брак”, оцењује Бакић додајући да је СНС-у свеједно па чак им више одговарају избори него реконструкција јер ће њима добити више.
Радун процењује да ће напредњаци да „одиграју” тако што говоре о реконструкцији покушавајући да се баланс моћи у влади промени у њихову корист, а истовремено прете изборима. Како истиче, њима одговара и једно и друго.
