Тровач из Мачве

Мирослав Богићевић, тајкун кога је помиловао Александар Вучић

Сматра се да нуклеарни Армагедон могу да преживе само пацови и бубашвабе, а шабачки тајкун Мирослав Богићевић је један од ретких који преживљава сваку смену власти. Раније је паре доносио Демократској странци, а данас се прилагодио напредњачким властодршцима. Халапљиво за себе и своје заштитнике сакупља новац који добија не само из међународних кредита за које гарантује држава Србија, већ и отимањем од уста ионако гладних рудара и осталих радника свог концерна.

М. Хаџић

Србијом не владају нити легитимно постављена власт, а још мање закони, већ од државе и властодржаца заштићени тајкуни. Један од њих је Мирослав Богићевић из Шапца. Раније је био један од најважнијих финансијера Демократске странке, са којом је био повезан посредством земљака Душана Петровића, а сада је, како изгледа, бар делимично променио страначке боје, јер је после посете првом потпредседнику владе Александру Вучићу одједном амнестиран за све грехе и пљачке тешке неколико стотина милиона евра, и дато му је да настави са својим пљачкашким походом.

Застрашујући су подаци о томе како фирме Мирослава Богићевића дословно убијају људе. Тако је Топионица „Зајача” у којој је он власник, потровала народ! Лекарски прегледи коме су се грађани о свом трошку подвргли, показују да је присуство олова у крви повећано и до 50 одсто. Никоме од надлежних није пало на памет да Топионици “Зајача” забрани рад због тога, него су угрожени људи сами морали да се обрате Институту за медицину рада како би платили додатне анализе крви и доказали нешто што је очигледно: Богићевић трује и убија! Више од половине испитане деце, међу којима је и једногодишња беба, постали су жртве обесне похлепе овог финансијера Демократске странке. Богићевић је збг овог случаја подметнуо своју директорку Јасмину Милутиновић (извршну директорку „Фармакома”, у чијем власништву је Топионица „Зајача”), да се супротстави народу.

Људи у околини Зајаче више ни воће не беру због овога, а Богуићевићу не пада на памет да издвоји пет милиона евра за опрему која би спасила овај крај од масовног умирања.

Више од педесет рудара рудника Заворје и Шира, који припадају Рудницима и топионици Зајача у власништву Богићевићевог Фармаком МБ концерна, забаракадирали су се у окну тражећи да им се коначно исплате заостале зараде још од децембра прошле године. Сваком раднику се дугује у просеку 250.000 динара, будући да им нису уплаћивани ни доприноси за пензионо, здравствено и социјално осигурање. И њихове колеге у руднику Леце код Медвеђе, такође у власништву Богићевића, нередовно примају плате које у просеку износе једва 20.000 динара. Тако мало Богићевић плаћа тежак и опасан рударски рад!

Истовремено, Богићевић само од злата, које је нуспроизвод у његовим рудницима, зарађује милионе евра и то без плаћања пореза овој држави, јер се руда као отпад извози у Бугарску где се затим прерађује. “Хемијске анализе су показале да у руднику Леце у тони оловног концентрата има 160 грама злата”, тврдио је Богићевић. Он је објаснио да је тона тог концентрата скупља него иста количина катодног бакра. На тај начин зарађени милиони евра, међутим, нису предвиђени за гладне и оболеле рударе који раде и без основних средстава заштите на раду, већ за самог Богићевића и његове исто тако незајажљиве заштитнике на власти.

Пре два месеца штрајковали су сељаци из Мачве, јер им Богићевић није платио за откупљено млеко, за које је од државе већ узео премије, а радници Млекаре су изашли на улице јер нису примали плату пет месеци!

Фармаком је 2011. на чудан начин добио 120 милиона евра кредита од Међународне финансијске корпорације, ћерке Светске банке. Укупан дуг концерна и његових зависних предузећа тренутно износи преко 300 милиона евра, а само за камате је 2011. морало да буде плаћено 50 милииона евра! Упућени тврде да је најмање петина направљеног дуга као “провзија” (исправније: мито) отишла посредницима и заштитницима који су седели на врху српске власти, будући да је делимично као гарант плаћања наступала Србија.

Да би Фармаком спасла од несолвентности, држава му је издашно притекла у помоћ ненаменски трошећи средства из буџета. Једно новинарско истраживање од лета 2010. године показало је да је републички Фонд за развој од укупно 17 милијарди динара, колико је имао на располагању за кредитирање малих и средњих предузећа, Богићевићевим фирмама дао укупно 380 милиона динара, уз каматне стопе од 0,5 до 2,5 одсто годишње. Корисници су били: Фармаком МБ (сврстан у велика предузећа) 270.000.000 динара, Млекара Шабац (разврстана у велика предузећа) 100.000.000 динара и Ливница Пожега (недоступни подаци АПР-а) 10.000.000 динара.

Богићевић је од тадашње жуте власти добио налог да постане један од новинарских магната Србије. Уз доминантно учешће у Новостима АД, Богићевић преко једне од својих компанија у иностранству откупљује од немачког концерна ВАЦ и власништво над Политика Неwспаперс анд Магазинс АД (ПНМ), издавачем између осталог и дневног листа Политика, а такође је купио и новосадски лист Дневник. И док неколико хиљада запослених у његовоим предузећима не примају плате, г. Богићевић сву њихову зараду троши на финансирање дневних листова Политика, Вецерење новости и Дневник, јер они су сада у служби итереса нове власти

Садашњи први потпредседник владе Александар Вучић, тада још само опозиционар, захтевао је хитну истрагу како је једно презадужено предузеће, уз то заобилазећи право прече куповине које су имали остали акционари (на првом месту сама држава) успело да купи поменуте медије. Када је дошао на власт, Вучић се у четири ока срео са Богићевићем који је успео да га убеди како може да буде добар финансијер сваке странке и особе која влада Србијом. После тог разговора и уплата милиона евра са Богићевићевих тајних рачуна, Вучић и надлежни су се одједном ућутали.

Очигледно је да на нова власт није спремна да се обрачуна са овим криминалцем, могуће је да ће Богићевићу главе да дођу крампови и лопате у рукама изгладнелих рудара и радника његових компанија.

 

Таблоид