Турци желе Србију за своју прћију

Од времена успостављања доминације Османског царства на Балкану, па све до данашњег дана, традиционална османско-турска политика према Балкану има два ослонца – Бошњаке и Албанце – дефинисао је 2001. у геополитичкој студији „Стратегијска дубина“ професор Ахмет Давутоглу, потоњи турски министар спољних послова и данашњи премијер. Његова књига сматра се стратегијском визијом неоосманизма и бестселер је Турској, где је штампано 91 издање до августа ове године. Прошле недеље је објављена и на нашем језику.

– Основно полазиште књиге је да је Турска јединствено обдарена земља због позиције на размеђу континената и историјског наслеђа османског царства, које је више векова владало значајним деловима Блиског и Средњег истока и Балкана, на којима је оставило „значајан цивилизацијски траг“. Турска, по процени Давутоглуа, има потенцијале да постане озбиљна сила и да на савременим основама предводи муслимански свет – каже др Бојан Бугарчић, писац предговора књиге „Стратегијска дубина“, која је писана као визија нове спољне политике Турске.

У Давутоглуовој визији, Балкан је у „првом појасу“ земаља где треба најинтензивније обнављати османску културу и традиције. Као средства он наводи јачање културних и економских веза с локалним муслиманским становништвом, коме треба вратити османски идентитет.

– У констелацији односа у којој Албанци и Бошњаци нису стабилни и утицајни на Балкану, немогуће је да турска источна Тракија и Анадолија буду спокојне. С геокултурног и геополитичког становишта, будућност Бошњака и Албанца представља кључ Балкана. Најважнији стратегијски приоритет Турске у нестабилним и променљивим односима на Балкану јесте питање осигурања безбедности друштвима која своју судбину везују за регионалну моћ и утицај Турске. Ова ситуација за Турску не представља само одговорност и терет него и најважније средство за формирање турске сфере утицаја на Балкану – сматра Давутоглу.

Као највећи проблем за ширење неоосманизма он види Србе и Грке.

– Против антиосманског и антитурског имиџа који на Балкану нарочито Срби и Грци воле да истичу у први план Турска мора наступити тако што ће елементе глобалног ривалитета пажљиво анализирати и примењивати у региону. Одбијање политичке културе и институција наслеђених од Османског царства доводи до озбиљних проблема на Балкану – сматра Давутоглу.

Он наводи да Турска за ширење свог утицаја на располагању има и НАТО савез, чији је Турска члан.

– Укључивање НАТО у кризе и везивање улоге Турске у НАТО више за Балкан имају велики значај за нашу политику према Балкану. Овакво опредељење биће блиско интересима САД које ће бити приморане да у будућности развијају политику блиску Бошњацима и Албанцима, који су опет блиски Турској. Други важан инструмент јесте позиција у на први поглед вансистемској Организацији исламске конференције (ОИК). Активно износећи балканске проблеме пред ОИК Турска је дужна да их представи као проблем читавог исламског света – предвидео је Давутоглу.

Он наглашава да је НАТО агресијом 1999. смањена на прихватљив ниво војна моћ Србије, али ни то, по његовом мишљењу, није смањило балканске противречности на минимум. Он предвиђа да ће на Балкану доћи до озбиљног укрштања интереса НАТО, односно САД и „Европског система безбедности“, односно Немачке, што Турска треба да искористи.

– Разлике у ставовима између Европског безбедносног и одбрамбеног идентитета и НАТО-а по питању надлежности везаних за интервенцију, као и метода примене у кризним зонама које би могле искрснути почевши од Македоније и Косова, затим у областима попут Црне Горе, Санџака, Босне и Албаније директно ће утицати на регионални уплив Турске, као и на њену позицију унутар НАТО – предвидео је Давутоглу.

Као могуће жариште он наводи и северну српску покрајину.

– У том оквиру и проблем Војводине за НАТО има значаја колико и данашњи косовски проблем. Евентуални српско-мађарски сукоб у питању Војводине, након уласка Мађарске у НАТО, престаће да буде регионални проблем и претвориће се у сукоб НАТО и Србије – наговестио је турски геополитичар.

Он наводи да се „Босна и Косово који се директно тичу Турске“ налазе на „осама геополитичког сучељавања“ на којима почива геополитика Балкана. Прва је „оса Драва-Сава с центром у Босни и Херцеговини, а друга Моравско-вардарска с центром на Косову“. Давутоглу је навео и услове за одржавање стратегијске дубине државе БиХ, показујући завидно познавање географије.

– Први од њих јесте претварање стратегијске линије која преко Мостара средњу Босну повезује с Јадранским морем у важно средство економске и политичке интеграције, један од основних стубова територијалне целовитости. Други услов је очување везе између средње и источне Босне дуж линије реке Дрине где су српска војска и паравојске починиле најинтензивније етничко чишћење. Веза Сарајево-Горажде мора се ојачати и испланирати њено постепено усмеравање ка Зворнику и Фочи. Ова линија је веома значајна како због онемогућавања поновне претње Србије према држави БиХ тако и због веза муслиманског бошњачког становништва средње Босне са Санџаком и Косовом. Потпуно препуштање Србима целе источне Босне крајње је опасно – сугерише Давутоглу.

Он сматра да је дејтонска Босна и Херцеговина опстала само захваљујући сукобу између „системских сила“, САД, Немачке и Русије, које се боре за утицај на Балкану и подршци исламског света. Давутоглу је 2001. пројектовао да Косово мора да се држи на дневном реду као „двоструки глобални проблем“ којим ће се бавити „како УН и НАТО тако и ОИК“.

Давутоглу истиче да је у случају БиХ, Космета и Палестине реч о замрзнутим конфликтима и да ће се њихова судбина тек одредити у новој подели света.

– Турска мора да прати основне елементе у процесу формирања новог светског поретка и да предузима неопходне иницијативе у вези с последицама које би могао произвести могући ток догађаја – закључује Давутоглу.

Превод „Стратегијске дубине“ на српски је издавачки подвиг „Службеног гласника“ јер реч о политичком бестселеру, најзначајнијем и најутицајнијем делу у модерној Турској, нагласио је на промоцији књиге проф др Дарко Танасковић.

– Не постоји слична књига у којој је за једну државу и нацију исписана њена стратегијска пројекција, вокација и визија. Пошто је реч о визији, неће моћи све да се реализује онако како би та визија желела. Међутим, сигурно је да ће се Турска и даље кретати према ономе што представља циљ са становишта ове књиге Ахмета Давотоглуа. С њом можемо боље разумети савремену Турску, а с друге стране у том огледалу можемо сагледати себе и учинити напор да почнемо да размишљамо на сличан начин о својим државно-националним, трајним и стратегијским интересима – каже др Танасковић.

Давутоглуова стратегија одбацује Ататуркову политику да је Турска мост између Истока и Запада.

– Полазна основа „Стратегијске дубине“ јесте да је Турска централна држава у свом окружењу „епицентар Балкана, Блиског истока и Кавказа, центар Евроазије“. По њој, турска спољна политика треба да буде мултидимензионална, да делује на више фронтова на обнови стратегијске свести и менталитета који су обезбеђивали „јединствену продорну снагу Османског царства и стабилност османског поретка“. Та нова политика представља спој неолиберализма са исламизмом – каже др Бугарчић.

 

Борис СУБАШИЋ, Новости