Твитер ове седмице прославио 12. рођендан

Можемо рећи да свето тројство Твитера чине кратке поруке које повезују хештегови и распевана плава птичица.

#Хештег у ствари није изум Твитера. Овај концепт постоји много дуже, још од осамдесетих година, када је био корисна алатка током комуникације у чет собама.

Лимит од 140 карактера настао је зато што је то био максимум за једну поруку, који су подржавали мобилни телефони у то време. Али ова ставка се задржала све до недавно, када је дошло до повећања на 280. Овако радикална промена довела је до расправа и негодовања, али је временом прихваћена.

„Мислим да је Твитер значајан јер је често бржи од медија, али је и штетан јер информације нису увек тачне. Користим га, али највише пратим спољну политику. За недељник ми није битно да имам информацију моментално“, рекла је за сајт Данаса Јована Глигоријевић, уредница и новинарка недељника Време.Када чујете Твитер, вероватно прво помислите на малу птицу плаве боје. Захваљујући овом симболу Твитер је интернационално препознатљив. Првобитни лого била је само реч Тwиттер исписана плавим словима. Натпису се ускоро придружује плава птица која после неколико измена добија садашњи изглед. Као инспирација, послужила је Планинска плава птица која је распрострањена у Америци, Канади и Мексику.

Према доступним статистикама из више извора, најпраћенији у овом тренутку је Твитер налог америчке поп певачице Кети Пери са више од 107 милиона следбеника. Поред ње, у топ десет налазе се још Барак Обама, Кристијано Роналдо, и Твитер налог ЈуТјуба. Али јако брзо може доћи до промена.

Најновија акција “чишћења” оставила је неке од највећих корисника без милиона пратилаца. Као што је недавно најављено, почело се са брисањем лажних налога. За само неколико дана, амерички председник Доналд Трамп изгубио је 300.000, док је Барак Обама остао без чак неколико милиона пратилаца.

Твитер постаје и кључни канал дигиталне дипломатије. Посебно је запажено присуство Доналда Трампа на Твитеру. Он је најпраћенији лидер на свету са око 53 милиона следбеника, а његови твитови су често најдељенији. Он се Твитер заједници прикључио 2009. године а лични рекорд направио је 2016. са 87 твитова у дану.Тwитер је постао моћно оружје у рукама појединца. Интернет му је омогућио анонимност, уз релативизацију времена и простора. У истом тренутку можемо да пратимо дешавања у разним деловима света, у тренутку када се дешавају. Уз то, Твитер је због своје форме мање подложнији цензури од традиционалних медија. То му је омогућило да буде савезник у многим друштвено политичким превирањима широм света.

„Твитер је дефинитивно послао у историју концепт новинара као гатекеепера – чувара капије који од обиља информација одлучује шта је вест вредна пажње шире јавности. Сада је све, и важно и неважно, и проверено и налупетано, на Твитеру доступно свима пре него што је у било којем медију“, истиче за сајт Данаса Немања Рујевић, новинар Дојче велеа и додаје: „На лајни се најбрже деле вести, прати шта причају актери политичке сцене, како спинује ботовска армија српског режима, проналази се публика, добијају разложне и тупаве критике – зато је Твитер користан у раду. Додуше, треба избећи замку у коју многе српске колеге, а и опозиција упадају: често помисле да је Твитер једнако јавност, а то је будалаштина.“

Домаћи политичари су такође прихватили овај тренд. Премијерка Ана Брнабић се налази на шестом месту у конкуренцији свих светских лидера, по интерактивности на Твитеру, према овогодишњем истраживању Тwип дипломацy. Брнабић се тако, између осталих нашла у друштву премијерке Норвешке, премијерке Новог Зеланда Владе Холандије, Владе Велике Британије и председника Пољске.

Будућност Твитера је за сада неизвесна, једни му предвиђају крај због немогућности комерцијализације, а други трансформацију због великог потенцијала у новинарству. Остаје да сачекамо и пратимо како се ствари буду развијале.

Милош Ђошић, Данас.рс