ПравослављеСрбија

Годишњица упокојења владике Артемија

Некадашњи епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) преминуо је у 85. години после краће болести на овај дан прошле године.
Владика Артемије сахрањен је у родном Лелићу, где се налази седиште Епархије рашко-призренске у егзилу на чијем је челу од кад је искључен из Сабора СПЦ.

Пре једанаест година уклоњен је са катедре Епархије рашко-призренске, уз забрану да остане на КиМ, потом је рашчињен и неколико година касније искључен из СПЦ због непоштовања саборских одлука које сматрао неканонским.

Он је један од петорице српских архијереја који су уклоњени из Сабора у канонски спорним процесима током патријарашког стажа упокојеног патријарха Иринеја.

Владика Артемије био је јавни противник независности и поделе КиМ, као и један од највећих антиекумениста у СПЦ, што његови адвокати користе као аргументе пред Вишим судом у Београду, где је у току судски процес који ЕРП води против директора некадашњег Епархијског центра „Раде Неимар“ Предрага Суботичког, одговорног архитекте Јелене Шубаревић, преминулог бившег владике рашко-призренског и рашчињеног протосинђела Симеона (Дејана Виловског).

Иако се они терете за злоупотребу положаја и материјалну штету нанету ЕРП, Виловски је добио је политички азил у Грчкој због „политичког и верског прогона у Србији“ и суди му се у одсуству.

Владика Артемија, у свету Марко Радосављевић, један је од чувене тројице духовних синова архимандрита Јустина (Поповића), чије име почиње на “А”, заједно са недавно преминулим митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем (Радовићем) и владиком Атанасијем (Јевтићем).

На његов животни и монашки пут, као и национални рад, како је називао своје ангажовање на очувању КиМ у саставу Србије, пресудни утицај поред оца Јустина имао и владика Николај (Велимировић), такође родом из Лелића.

Владика Артемије школовао се у Ваљеву, Београду, Атини, био професор на богословијама у Крки и Призрену, а као духовник од запустелог манастира Црне реке направио је „расадник“ монаштва не само у ЕРП, него у целој СПЦ.

Бавио се и превођењем молитвених књига са грчког којих није било на српском језику.

На трону ЕРП 1991. наследио је покојног патријарха Павла, а његова смена на ове катедре на истом Сабору на коме је канонизован његов духовни отац била је преседан у новијој исторји СПЦ и један од првих потеза недавно преминулог патријарха Иринеја после ступања на трон Светог Саве.

Уочи планираног свечаног молитвеног обележавања шест деценија од монашења и 10. годишњице прогона из ЕРП, како је називао своје уклањање са ове катедре и исто толико од настанка ЕРП у егзилу, крајем прошле недеље због погоршања хроничних болести владика Артемије био је смештен у Ваљевску болницу.

Тест на вирус корона најпре био негативан, преко ноћи је проглашен за “позитиван”, а владика Артемије није преживео пут до Београда, из ког су његови посмртни остаци вечерас пренети у Лелић.

Са овог света отишао на “црвено слово” – Сабор светог архангела Михаила- на исти празник на који је пре 60 година замонашен.

Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!