Извештај Министарства иностраних послова Русије „О стању људских права у неколико земаља света“ у 2011. години (6) – ЗЕМЉЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
* У области рада, у 2009. г. највише су била изложена дискриминацији лица из Северне Африке у Италији (30%), Роми у Грчкој (29%), Роми у Чешкој (27%), Африканци на Малти (27%), Африканци у Ирској (26%), Роми у Мађарској (25%), Бразилци у Португалији (24%), Турци у Данској (22%), Роми у Пољској (22%)
* Великој Британији је 2010. г. незапосленост представника етничких мањина била два пута већа од незапослености Енглеза
* Полицајци просечно заустављају 33% лица из Северне Африке, 30% Рома, 27% Црнаца, 22% представника Централне и Источне Европе и бивших Југословена, 21% Турака
* „Неграђани“ Летоније немају могућност да учествују на изборима за Европски парламент. Упркос чињеници да се квота европских парламентараца из Летоније (као и из других држава – чланица ЕУ) рачуна на основу укупног броја становништва у земљи, тј. узимају се у обзир и „неграђани“ који у њој живе
Превела: Ксенија Трајковић
ПРИМЕТНА кршења људских права очитована су у области давања азила и имиграционе политике за време прилива избеглица из Северне Африке у земље ЕУ у пролеће ове године (2011.).
До маја је у Италију, Француску и на Малту стигло око 25.000 лица из Туниса и 11.000-12.000 из Либије. Уизбегличким логорима на острву Лампедуза и на Малти нису имали приступ адекватној медицинској и правној помоћи, а санитарни и хигијенски услови били су далеко испод жељених.
У складу са Даблинском Уредбом ЕУ, која дефинише начин разматрања молби о давању азила, азилант треба да чека доношење одлуке о његовом предмету у земљи у којој је ушао на територију ЕУ. Таква пракса је доводила до кршења права ове категорије лица.
У таквом контексту, у јануару ове године Европски суд за људска права (ЕСЉП) је пресудио по предмету „М. М. С. против Белгије и Грчке“, који је открио кршење људских права током процедуре разматрања докумената азиланата за добијање статуса избеглице.
Однос према тражиоцима азила ЕСЉП изједначио се са суровим и нехуманим поступањем, будући да су лица која су чекала решења о својим молбама остајала без средстава за живот, без крова над главом и без медицинске и правне помоћи. Сада је на такву праксу уведен мораторијум. Међутим, пошто се у Грчкој и Италији, као и раније, налази значајан број лица која чекају разматрање својих молби, а услови њиховог држања у логорима нису побољшани, њихова права у тим земљама се и даље крше.
Према мишљењу Асоцијације за образовање о људским правима, забринутост изазива ситуација са децом-избеглицама, која су без родитељске пратње, пре свега проблем њиховог неадекватног медицинског третмана, а такође смештај у прихватилиштима заједно са одраслима.
У земљама ЕУ испољавање расизма представља озбиљан проблем у областима као што су запошљавање, здравствена заштита, образовање и становање. По мишљењу Асоцијације за образовање о људским правима, „злочини на бази расне мржње дешавају се свакодневно“. Ипак, са њиховог становишта, анализа ове појаве и борба са њом на европском нивоу отежане су због недостатка механизма за сакупљање упоредних статистичких података. При том, напори у стварању таквог механизма, иако су предузимани, нису били довољни.
Сигнали о дискриминацији по етничкој припадности приликом запошљавања најчешће су стизали из Белгије, Француске, Немачке, Холандије, Литваније и Румуније. По мишљењу Асоцијације за образовање о људским правима, у области рада у 2009. г. највише су била изложена дискриминацији лица из Северне Африке у Италији (30%), Роми у Грчкој (29%), Роми у Чешкој (27%), Африканци на Малти (27%), Африканци у Ирској (26%), Роми у Мађарској (25%), Бразилци у Португалији (24%), Турци у Данској (22%), Роми у Пољској (22%).
Према подацима Асоцијације за образовање о људским правима, у Великој Британији је 2010. г.незапосленост представника етничких мањина била два пута већа од незапослености Енглеза. Констатована је приметна неједнакост између миграната/мањина и основног становништва. Ово је карактеристично за мигранте у Италији и етничке Русе у Естонији.
Према извештају Асоцијације за образовање о људским правима за 2009, приликом испитивања јавног мњења установљено је да полицајци на улицама чешће заустављају представнике мањине него представнике основног становништва. Полицајци просечно заустављају 33% лица из Северне Африке, 30% Рома, 27% Црнаца, 22% представника Централне и Источне Европе и бивших Југословена, 21% Турака.
Још пре терористичких аката у Норвешкој, забринутост Асоцијације за образовање о људским правима изазвао је пораст преступа на бази мржње на Интернету. И поред тога, додатни протокол Конвенције Савета Европе о преступима у области рачунарских информација (ступио на снагу 2006. г.), који захтева од држава-чланица ЕУ да уведу кривичну одговорност за ширење информација које позивају на расизам и ксенофобију, ратификовало је свега 11 земаља ЕУ – Немачка, Француска, Данска, Кипар, Летонија, Литванија, Румунија, Холандија, Португалија, Словенија, Финска.
Године 2010. Немачка и Косово су потписали споразум о постепеном повратку косовских избеглица међу којима је око 10.000 Рома. Гофине 2010. се 116 деце вратило на Косово, али је 75% имало озбиљне тешкоће у похађању школа, јер су лоше знали или уопште нису знали локалне језике пошто су 15 година живели у Немачкој.
То је у супротности са једним од темељних принципа наведеним у чл. 3 Конвенције ОУН о правима детета, који гласи да „у свим активностима која се тичу деце приоритет се даје у најбољем интересу детета“.
Према подацима Европске асоцијације за спречавање повреда и промоцију безбедности, у земљама ЕУ више од 19% деце изложено је физичком насиљу у породици. Приметно је повећање броја случајева судских расправа по предметима повезаним са сексуалним насиљем у односу на децу, укључујући и представнике католичке цркве и високе функционере (нпр. у Аустрији, Холандији, Португалији, Белгији). При том је само 10 земаља ЕУ (Аустрија, Грчка, Данска, Шпанија, Луксембург, Малта, Холандија, Румунија, Финска, Француска) ратификовало Конвенцију СЕ о заштити деце од експлоатације и злоупотреба сексуалне природе.
Као и раније, „неграђани“ Летоније немају могућност да учествују на изборима за Европски парламент. И то упркос чињеници да се квота европских парламентараца из Летоније (као и из других држава – чланица ЕУ) рачуна на основу укупног броја становништва у земљи, тј. узимају се у обзир и „неграђани“ који у њој живе.
Године 2008. су у Европски парламент упућене две петиције о кршењу права „неграђана“ током избора за ЕП: из Летоније (сакупљено је више од 16.000 потписа) и Естоније (више од 3.000 потписа). Према резултатима расправе, Европски парламент је упутио Летонији препоруке у корист подносилаца петиције. Ипак, никакве измене нису унете у процедуру за учешће на изборима.
Чињеница о одузимању права гласа за Европски парламент „неграђанима“ Летоније истакнута је у извештају Канцеларије за демократске институције и људска права – ОДИХР ОЕБС поводом избора за Европски парламент 2009. г. Како сматрају у ОДИХР-у, без обзира што у погледу избора унутар држава обавезе пред ОЕБС-ом налажу давање изборног права само грађанима земаља-чланица, ситација са изборима у наднационални орган принципијелно је другачија. То потврђује могућност гласања, коју земље-чланице ЕУ пружају грађанима других земаља ЕУ у границама своје територије, као и пример Велике Британије која даје право грађанима Комонвелта, т.ј. држава, које уопште не припадају ЕУ.
По мишљењу ОДИХР-а у том смислу ово питање излази из оквира одговорности појединачне државе и захтева разматрање на нивоу ЕУ. Брисел треба да припреми минималне стандарде изборних права који би допринели остварењу „основног принципа ЕУ – принципа равноправности“.
Факти
