Јавна трибина „У предвечерје рата“ поводом обележавања годишњице од почетка НАТО бомбардовања СРЈ одржана је у петак у Музеју ваздухопловства.
Присутнима су о својим искуствима и сећањима говорили председник владе Савезне Републике Југославије Момир Булатовић, командант 549. механизоване бригаде генерал Божидар Делић, као и припадник 127. ловачке ескадриле и један од првих пилота који је полетео 24. марта 1999. године Небојша Николић.
– Ескадрила је тог дана раном зором прелетела и запосела четири аеродрома на читавој територији тадашње СРЈ. По два авиона на сваком аеродрому, изузев на Батајници четири. – рекао је Николић присећајући се дана када је бомбардовање почело.
Како је истакао, тадашња ескадрила била је на измаку ресурса, а они су били продужавани потписима одговорних старешина чак три године. У таквом стању флота је дочекала НАТО бомбардовање, при чему је на располагању било свега десет авиона, објаснио је Николић и испричао под каквим је условима био принуђен да полети:
– Када сам покренуо авион установио сам квар на једном од веома значајних уређаја, посебно за ноћно летење – није ми радила курсна система. Јавио сам преко радио-станице о тој неисправности, а командант је рекао да имам магнетни компас који служи за крајњу нужду код МиГ-а 29. Рекао ми је да у Војводини има велики број циљева, да што пре полетим на 3000 метара и заузмем зону очекивања Зрењанин-Бечеј. –
Николић је тада по наређењу полетео, али је недуго затим био приморан да се катапултира након што је погођен је од стране непријатељских снага.
О ситуацији на земљи говорио је тадашњи генерал Делић. Он је објаснио на који начин је током рата функционисала пешадија, са каквим се потешкоћама суочавала на терену:
– Недељу дана пре агресије нама је стигао један уређај – АПП (Аутоматски пријем података). Тада смо по први пут имали уређај и екран где смо на нивоу бригаде могли да пратимо ситуацију у ваздушном простору – све авионе у близини Савезне Републике Југославије или ако само гледамо Косово, све што лети изнад Грчке, изнад Јадрана, све што је непријатељско и све наше што лети. –
Тај уређај био је само још једно од средстава које је војска користила како би предвидела нападе и заштитила главне циљеве. Међутим, војска је и сама била веома инвентивна када је реч о маскирању мета и варању непријатељских снага, истакао је Делић и објаснио на који начин су чувани мостови:
– Мостове смо штитили, јер су нам они били много важни преко Дрима. Ако их поруше, војска која нам је на граници била би одсечена по питању снабдевања и свега осталог. Радарске рефлекторе постављали смо тако да пилот види мост, али његова радарски вођена ракета види непостојећи мост. Дакле, он гађа мост, али га не погађа. Радили смо и маскирања мостова и мислим да све то што смо радили, радили смо врло успешно. –
Више о покушајима тадашње власти да избегне бомбардовање, диверзијама и „варкама“ које је пешадија изводила на терену, као и томе како је пилот Николић успео да се без навигације и навођења суочи са 24 противничка авиона и преживи, погледајте на видео снимку.
