fbpx
Насловна / Србија / Економија / У радничкој Раковици тржни центри уместо хала

У радничкој Раковици тржни центри уместо хала

У „РАКОВИЧКИ басен“ некада је сваког дана хрлило 20.000 људи, да ради и заради плату. Данас тамо могу само да – потроше новац. Од највећих фабрика које су деценијама снабдевале читаву земљу, некадашњу СФРЈ, остале су празне, махом напуштене хале и – један тржни центар. Никао је на темељима некадашњег произвођача гума „Рекорд“. Одавно не постоји „Југострој“, ДМБ се „копрца“ у стечају, „Ливница ИМР“ годинама не дими, а опустошена Индустрија мотора Раковица још чека на расплет. Одбор поверилаца треба да одлучи вреди ли је дати за свега 354 милиона динара.

Уколико повериоци одлуче да понуда – која је осам и по пута мања од процењене вредности, ипак није тако лоша, можемо се, на месту где су се правили чувени „плави трактори“, надати парфимерији, с обзиром на то да је једини понуђач компанија „Лили дрогерије“.

Раковичке фабрике биле су лидери у својим делатностима. Бележиле су извоз у милионима долара, створиле имовину мерену милијардама долара. И све су пропале. Суноврат је почео деведесетих година прошлог века, поједине су сатрли купци у приватизацији и све су дочекале – стечај.

„РЕКОРД“: ГУМЕ ИЗВОЗИЛИ У ПОЛА СВЕТА 

ТРЖНИ центар „Капитол парк Раковица“ никао је једним својим делом на месту некадашње Фабрике гума „Рекорд“. Више од 5.000 људи правило је пнеуматике који су се извозили у 25 земаља света, укључујући САД и Африку. Током златних осамдесетих година извоз ове компаније достизао је и 22 милијарде долара годишње. Уз пнеуматике за пољопривредну механизацију, „Рекорд“ је производио и гуме за машине у шумарству и грађевини, индустријском транспорту, гумена црева, разну гумено-техничку робу.

Сва покретна и непокретна имовина четири предузећа у реструктурирању: „Рекорд холдинга“, предузећа за производњу гумених производа „Рекорд пнеуматика“, предузећа за производњу гумених производа „Рекорд цеви и техничка роба“ и предузећа „Рекорд машинско-енергентски послови“, продата је 2005. Купац је било предузеће „Визахем“, а купопродајна цена – 5,2 милиона евра.

Убрзо по приватизацији, компанија је ушла у стечај, 2007. године. У августу 2011. суд је донео одлуку о банкротству, што значи да се имовина стечајног дужника продаје зарад намирења поверилаца.

ДМБ – ФАБРИКА АУТО-МОТОРА „21. МАЈ“: РАДИЛИ ЗА „РОЛС-РОЈС“, „ФИЈАТ“…

ФАБРИКА ауто-мотора „21. мај“ у београдској Раковици некада је производила по лиценцама „Ламборгинија“, „Ролс-Ројса“, „Фијата“ и „Боша“. Упошљавала је 5.500 људи, а настала је 1948. године, као војна фабрика за прозводњу мотора за авионе и хеликоптере. Зато је и добила име по Дану Југословенског ратног ваздухопловства.

ЗАНИМЉИВОСТ
Испод готово свих производних хала ИМР-а протиче Топчидерска река.

ДМБ је, до деведесетих година прошлог века, била фабрика на европском нивоу, с врхунском технологијом, због чека је и била остварена сарадња са најпознатијим светским компанијама. По оснивању фабрике, рађени су клипни мотори „валтер“, а потом су се производили и млазни мотори. ДМБ је имао пет програма производње – ауто-моторе, малолитражне моторе за пољопривредне машине, трансмисије и турбо моторе, фабрику алата која је радила по поруџбини и ауто-кућу. „Златна година“ у историји фабрике била је 1989, када је произведено 200.000 мотора. Они су уграђени у возила „Заставе“, а цео контингент аутомобила је продат. Вредност имовине ДМБ-а је у једном моменту премашила милијарду долара.

Пропадање фабрике почело је са санкцијама и распадом земље. Западни партнери су, због санкција, прекинули сарадњу.

„Капитол парк“ из дана у дан бележи све више купаца

ДМБ је од 1995. био организован као холдинг компанија са 100 одсто учешћа у капиталу осам новооснованих фирми. Од марта 2003, матична компанија је у реструктурирању. Планирана је приватизација појединачних делова, а стечај је покренут 2015. године.

ИНДУСТРИЈА МОТОРА РАКОВИЦА: ГОДИШЊЕ ПРАВИЛИ 6.000 ТРАКТОРА 

ИНДУСТРИЈА мотора Раковица се дуго држала. Први стечај, уведен пред сам крај прошлог миленијума, 1999. године, радници су „победили“ након пет година. После принудног поравнања кренули су из почетка. Чувена раковичка фабрика запошљавала је више од 5.000 људи. Пред крај „другог живота“ радило је најпре 2.000 људи, па 500, 400, 200… Све док се хале нису потпуно испразниле.

СТО ГОДИНА
ДАНАШЊИ фабрички круг ИМР-а, како пише на табли на улазу, колективу је предат на коришћење 5. августа 1950. године. Сама фабрика, међутим, да је опстала, надала би се 100. рођендану. На том месту је 1927. године почела градња Индустрије аеропланских мотора, која је наредне године почела да ради.

У најбољим данима ИМР је производио 57.000 мотора и 6.000 трактора годишње. Извозили су највише у Египат, где су и данас њихови трактори на цени. Десила им се скоро идентична ситуација као и осталим гигантима из Раковице. На колена су их бациле санкције, забрана извоза и увоза, а докрајчила их је транзиција.

Дашак наде дала је наруџбина 15.000 трактора из Етиопије 2015. године. Успели су да им испоруче 750, а у то време у халама ИМР-а производило се највише 1.500 трактора годишње. Последње што су произвели било је пет мотора за „Ауто-пољострој“ из Загреба 2017. године. Машине су стале, а ИМР је отишао у стечај. Сада је први пут понуђен на продају.

„ЈУГОСТРОЈ“ – „ФРИГОСТРОЈ“: НАЈВЕЋИ У ЦЕЛОЈ БИВШОЈ ЈУГИ

ДВЕ фабрике су се средином деведесетих година ујединиле. Делиле су заједнички улаз, радничку мензу и име „Југострој“, али су и даље радиле свака свој програм. „Фригострој“ процесну индустријску опрему – хладњаче, а „Југострој“ расхладне уређаје широке потрошње – за угоститељство и трговину. Проблеми у пословању су почели са санкцијама, а у стечај су званично ушли крајем 2001. Окончан је осам година касније, тако што су радницима продајом имовине намирени доприноси и обавезе према банци. Када су се две фирме спојиле, запошљавале су 1.100 радника.

– У условима ембарга, било је отежанао снадбевање репроматеријалом, али се поцепало и заједничко тржиште. „Фригострој“ је била најјача фирма тог типа у Југославији – објашњава Момир Јекнић, један од некадашњих руководилаца „Фригостроја“. – Стало је и тржиште. Гасиле су се и постојеће млекаре, кланице, а нове нису отваране. Није било наруџбина за нове објекте, а ни банака које су у стопу пратиле привреду. У Србији данас нема ниједне фриме која производи то што је „Фригострој“ радио.

На већем делу земљишта где је некада био овај гигант данас се налази већ поменути „Капитол парк“.

ЛИВНИЦА ИМР: У ЗЛАТНО ДОБА РАДИЛО 700 ЉУДИ

ИНДУСТРИЈА мотора Раковица имала је сопствену ливницу. До пре три године она је била саставни део предузећа. Сада, међутим, није на продају, јер је у међувремену издвојена. На име дугова њу је преузела држава и доделила је наменској индустрији – „Југоимпорт СДПР“.

Зато се из ливничког димњака, на незадовољство комшија, дим дизао и пошто је ИМР стао. Али не предуго. Производња је престала пре око пола године. У најбоље доба, у Ливници је радило 700 радника. Производили су за потребе матичне фирме, али и околних фабрика. Наруџбине наменске индустрије примало је око 70 запослених.

ОПРЕМА ЗА ОИ

КОЛИКО је „Фригострој“ био конкурентна фирма и у међунароној утакмици, сведочи чињеница да је њему био поверен посао опремања ледене дворане „Зетра“ и боб-стазе за Олимпијске игре 1984. године у Сарајеву. Конкурс је био међународни, баш као и жири. „Фригостроју“ је поверена производња опреме, а уграђивао је „Унионинвест“ из Сарајева.

Сандра БУЛАТОВИЋ – Даниела ИЛИЋ КРАСИЋ, Новости.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Стразбур наложио Србији да плати одштету радницима

4.9 (17) Европски суд за људска права наложио је држави Србији да због неизвршења или …

Експлоатација радника на српски начин

4.4 (5) Марко Косовац (28) преминуо је након повреде коју је задобио радећи у краљевачкој …

2 Коментара

  1. ПерунГромовник

    спс, срс, снс смртоносна комбинација за Србију, Србску индустрију и Србски народ….треба их СВЕ ДО ЈЕДНОГА повешати, и то БЕЗ МИЛОСТИ!
    Дабогда цркли и Дабогда им СВЕ најмилије поцркало по кућама њиховим, до детета у колевци мајку им пиздајничку јехбем у уста хохштаплерска!

  2. Uskoro nece imati ko da kupuje po tim trznim centrima.Imace robe ali ne i kupaca.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *