У Србији банци свако дугује по 830 евра

ГРАЂАНИ Србије су готово на дну лествице у Европи по коришћењу банкарских услуга. За кредите дугују око шест милијарди евра, а сваки становник по 834 евра. То је, пак, 16 пута мање него у земљама Европске уније, десет пута мање него у Словенији, пет пута мање него у Хрватској… Није да нам кредити не требају – плата оде на храну, комуналије … и за остале потребе не остане ништа. Мала примања су, уједно, и главни разлог за овако низак ниво задужености. Кредитна рата је превелик залогај за нашу плату, а уз то и каматне стопе по којима банке зајме новац су код нас високе.

Према подацима Кредитног бироа, просечан грађанин за кредит дугује 751 евро, дозвољени минус 32 евра, кредиту картицу 45 евра, а за лизиг услугу само шест евра. Већ две године ниво задужености стагнира, а за поједине услуге као што су кредитне картице, позајмица по текућем рачуну и лизиг услуге бележи се пад. Тако смо у 2008. години више користили кредитне картице и задуженост по становнику када је реч о овој врсти кредитирања је била 65 евра, а сада је 20 евра мања. Коришћење лизинга готово да замире од 2007. године, када је сваки грађанин за узети аутомобил на овај начин дуговао 15 евра, а сада два и по пута мање.

– Нису нама скупи кредити, него нам је стандард низак – тврди Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

– Код нас се просечна плата креће од 350 до 370 евра, а уз такве зараде не постоји повољан кредит. Кредити не могу да буду јефтинији док имамо овако високу референтну камату, огромне ненаплативе зајмове и обавезне резервације банака. Због тога смо далеко од камата које се зарачунавају у Аустрији, Немачкој или Хрватској.

Према речима Дугалића, Народна банка Србије је смањила референтну каматну стопу на 8,50 одсто, али је она и даље превисока. На пример, референтна камата у Словачкој је 0,25 одсто, а у Европској унији 0,15 одсто. Уз то ненаплативи кредити код нас су у привреди достигли 28,2 одсто, а код грађана 9,1 одсто.

– То је један од најлошијих показатеља у Европи, јер се сваки трећи зајам не враћа, а банке за њих издвајају резервације од 100 одсто, што је огроман трошак – истиче Дугалић. – Значи да на сваки динар дуга, банка издваја динар резервације и то су практично замрзнута средства.
СВИ БИ КЕШ

Према последњим подацима Кредитног бироа, грађани Србије највише дугују за стамбене кредите и то 342 милијарде динара, али је то мање у односу на крај прошле године за готово две милијарде динара. Само су у порасту готовинске позајмице коју су на нивоу од 196,5 милијарди динара, што је за скоро седам милијарди динара више него у децембру 2013. године.

 

С. МОРАВЧЕВИЋ, Новости