fbpx
Насловна / Србија / У српском буџету мањак од 187 милијарди
буџет

У српском буџету мањак од 187 милијарди

БЕОГРАД – Србија у државној каси зида „минус“ на „минус“ јер на планирани од 152 милијарде динара на републичком и локалном нивоу, може да се наслони непланирани од још око 35 милијарди динара. Укупно то је 187 милијарди, што је за Србију астрономска цифра јер су планирани приходи за целу годину 750 милијарди динара. Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да ће вероватно већ за прву половину године недостајати 17,5 милијарди – пола од 35 милијарди.

Због чега се појавио додатни дефицит од 35 милијарди?

– Још у децембру прошле године упозоравали смо да би дефицит у буџету могао да буде већи због привредног раста од нула или евентуално 0,5 одсто, иако је пројектовани био неколико пута већи. Тај износ чини један одсто бруто домаћег производа, па дефицит са 4,25 одсто може да скочи на 5,25 одсто. То Влада мора да спречи.

Да би се смањио дефицит предлажете опорезивање већег дела сиве економије, контролу јавних набавки и реформу јавног сектора. Шта подразумева реформа?

– У наредном мандату нове владе од три године, јер је четврта већ предизборна и сви избегавају реформе, требало би смањити расходе за три одсто, а повећати приходе за један одсто тако што би се подигао ПДВ, али би се смањили порези на плате запослених, што би растеретило послодавце. Реформа јавног сектора подразумева и то да се смањи број запослених, а да се фонд плата усклађује према фискалним правилима са инфлацијом и растом БДП-а. Циљ је да се постигне да фонд плата за јавни сектор падне са 10 на осам одсто БДП-а. Код пензија уштеде би се постигле смањивањем одласка у превремену пензију. Други правац скраћења издатака из буџета односи се на редуковање субвенција, тако што би се нека јавна предузећа приватизовала или реструктурирала, а код фирми које се реструктурирају једном пресекло.

Да ли је рационалан потез Владе да подигне плате градској и локалној администрацији?

– Корекције коефицијената, на основу чега су повећане плате, подигле су издатке око три милијарде динара и то није значајан материјални ефекат, али је тај потез далеко опаснији као преседан и због тога што је то учињено уредбом. То значи да би сваки час неко могао да мења плате уредбом и да руши успостављену равнотежу. Коефицијенти за плате се морају уредити законом.

Тврдите да би јавни дуг крајем године могао достићи 51 одсто БДП-а, а 2015. чак око 60 одсто, што је неиздрживо за Србију, да ли сте у виду имали минимални или нулти привредни раст или је то најцрњи сценарио и ако привредни раст буде неколико процената?

– Дуг ће захватати 51 одсто БДП-а и када привредни раст буде до 0,5 одсто под условом да дефицит у буџету не буде већи од планираних 4,25 одсто или 152 милијарде динара. Дуг би 2015. чак достигао 60 одсто због обавеза државе да врати одузету имовину по основу Закона о реституцији. То није црни сценарио, чак и да раст привреде буде 3-4 одсто годишње, јавни дуг би наставио да расте јер не би био компензован повећањем бруто домаћег производа. Нема спаса без радикалне реформе јавних финансија и ако се то уради ове године, тек од 2015. или 2016, могло би се очекивати смањење удела дуга у БДП на испод 45 одсто.

Да ли ће озбиљна економска ситуација наметнути реформе без обзира која партија дође на власт?

– Порука је јасна, дуг је висок и неиздржив и у бољим привредним околностима.

Да ли је актуелна влада схватила озбиљност ситуације или ће морати да се доноси закон о ограничавању раста дуга, с обзиром на то да Фискални савет нема могућност да је казни?

– По Закону о буџетском систему постоји обавеза да, када дуг преврши 45 одсто БДП-а, влада новим буџетом донесе програм мера за заустављање раста дуга и враћање у пређашњи оквир. Фискални савет то интерпретира на тај начин да под новим буџетом не подразумева буџет за следећу годину, већ први којим ће се радити ребаланс.

Разлике у висини дуга

Зашто се разликују подаци о висини јавног дуга између Фискалног савета и Народне банке на једној страни, и Владе Србије?

– Влада је на крају прошле године објавила да је дуг 45,1 одсто БДП-а, али није рачунала дуг локалних заједница који износи 1,4 одсто. Закон о буџетском систему предвиђа да се дуг локалне заједнице и гаранције морају уважити. У јануару Влада је објавила да је дуг 43 одсто, значи да је пао зато што је у обзир узела пројектовани привредни раст од 1,5 одсто, али методологија предвиђа да се обрачун ради према вредности БДП који је остварен, а не који се очекује.

 

Правда

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Влада усвојила Предлог буџета за следећу годину

Влада Србије је на данашњој седници усвојила Предлог Закона о буџету Србије за 2020. годину, …

ЗА ШТА СВЕ ДРЖАВА ДАЈЕ НОВАЦ: Звезда, Партизан, таксисти, бојлери… А болесна деца се лече СМС порукама

4.3 (3) Вест о томе да држава даје субвенције таксистима и изјава министра финансија Синише …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *