Каква ће бити судбини Пољопривредне корпорације Београд (ПКБ) и по ком моделу би могао да буде приватизован биће познато тек за месец дана. Иако је први круг продаје пропао, јер није било заинтересованих инвеститора, министар привреде Жељко Сертић јуче није могао да потврди да ли ће и када бити расписан други јавни позив за приватизацију.
– Још немамо коначно решење. Воде се разговори на релацији Владе Србије и града Београда. Олуку о ПКБ-у очекујемо за око 30 дана – рекао је Сертић, а преноси Танјуг. Он је подсетио да у првом покушају приватизације није било заинтересованих иако је цена (154 милиона евра) била спуштена на 50 одсто од вредности имовине (уз 100 одсто вредности залиха, опреме и материјала). Следећа могућност је, како је рекао, стратешко партнерство или спуштање цене на 30 одсто од процењене вредности. Према његовим речима, то мора да подразумева и дефинисање промена и правне одлуке која ће омогућити да компанија настави да функционише и после 30. маја.
Иако се између редова може прочитати да ће другог тендерског круга и снижења цене ипак бити, у Независном синдикату ПКБ-а не мисле тако. Никола Лазић председник овог синдиката сматра да је вредност предузећа чак потцењена.
– Сматрамо да неће бити продаје у другом кругу. Чак и прва процењена вредност капитала је била бесцење. По оваквој процени испада да хектар земље на Палилули вреди две, три хиљаде евра – истиче Лазић. Он указује да је ПКБ прошле године продао компанијама „МПЦ” и „Лидл” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча) за 700.000 евра по хектару.
– Практично од Панчевачког моста до Ченте сва земља ПКБ-а је уз пут и изузетно је вредна – каже Лазић. Највреднији капитал корпорације је пољопривредно земљиште чија је вредност како сматра потцењена, јер у овој зони хектар пољопривредног земљишта вреди од 10.000 до 14.000 евра.
Ша тачно од некада огромне имовине ПКБ-а држава нуди потенцијалном инвеститору? У позивном писму наводи се да је на продају само део сталне имовине корпорације. И поред овакве формулације, наш саговорник тврди да је оглашена продаја практично свега што је могуће продати. Осим 17.600 хектара обрадивог пољопривредног земљишта понуђен је и целокупни сточни фонд (око 26.000 грла), механизација, грађевински објекти и земљиште, Фабрика сточне хране, Фабрика за дораду семена, инфраструктура…
– Практично све осим четири хиљаде хектара грађевинског земљишта. Део те земље је на левој обали Дунава, код Пупиновог моста, где ће бити обилазница, а део у Сурчину – каже Лазић.
Огроман потенцијал комбината је фарма крава музара која броји 8.500 грла и сматра се највећом у Европи. Са ње се дневно испоручује око 180.000 литара млека екстра класе. Фирма има обезбеђен сигуран пласман у три млекаре: „Имлеку”, „Шабачкој млекари” и „Лакталису”. ПКБ поседује укупно 21.500 говеда, 450 крмача, око 1.500 оваца и фарму кока носиља. У саставу корпорације је осам газдинстава. Покушај Скупштине града пре неколико година да „Ал дахри” прода око 5.000 хектара газдинства „7. јули” је пропао. Раније су приватизована издвојена предузећа „Фриком”, „Имлек” и кланица „Имес”. Продају се и удели ПКБ-а у предузећима – „Еколаб”, ПКБ Агроекономик – Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација и Ветеринарска станица ПКБ.
Наш саговорник тврди да ово предузеће има одрживо пословање и да се радницима редовно исплаћују плате и доприноси. Према његовом мишљењу држава би требало да ПКБ остави у државном власништву и да послује по тржишним принципима.
Ипак, без обзира што запослени желе да им држава и даље буде послодавац, дугови овог комбината, који је конципиран да храни Београд, према повериоцима догурали су између 60 и 70 милиона евра.
Политика
Народ је прсао начисто кад ћути на овакву безочну пљачку. Нека нам је бог у помоћи.