Војни дисциплински суд је због неизвршавања обавеза и прекорачења овлашћења, у вези с удесом спасилачког хеликоптера Ми-17 код аеродрома „Никола Тесла” 13. марта ове године, казнио генерал-мајора Ранка Живака забраном унапређења и напредовања у року од једне, а бригадног генерала Предрага Бандића истом казном али у року од две године. Генерал Живак је командант Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, док је генерал Бандић на дужности команданта 204. ваздухопловне бригаде на аеродрому у Батајници, одакле је посада хеликоптера полетела на трагично завршени задатак.
„Генерал-мајор Ранко Живак оглашен је кривим због дисциплинског преступа пропуштања радње на коју је лице у служби овлашћено ради спречавања незаконитости или штете. За исти преступ оглашен је кривим и бригадни генерал Предраг Бандић, као и за прекорачење службеног овлашћења”, саопштило је Министарство одбране.
Реч је о првостепеној, неправоснажној, пресуди Војног дисциплинског суда у Београду. Окривљени, браниоци и тужилац имају рок од осам дана за подношење жалби Вишем војном дисциплинском суду.
Пресуда је изречена још 16. октобра, али је јавност за њу сазнала данас путем саопштења Министарства одбране и то баш осам дана по њеном изрицању, уз изостављен податак да ли се жалила нека од страна које имају право на то.
„Главни претрес био је затворен за јавност, а саопштавање пресуде било је јавно”, истиче се у саопштењу Министарства одбране.
Можда је саопштавање пресуде било јавно за неку интерну, војну, јавност, али медији и поред толико интересовања за њу о току дисциплинског поступка нису обавештавани, па нису ни позвани на саопштавање пресуде чије би образложење било и те како занимљиво чути. Уосталом, у војне објекте „цивилна” јавност и нема баш једноставан приступ. Премијер Александар Вучић недавно је изјавио да очекује окончање дисциплинског поступка против двојице старешина које није именовао.
Важно је напоменути да ово није коначан епилог утврђивања свих околности у вези с падом хеликоптера приликом покушаја спасавања бебе која је била у тешком здравственом стању. Тада су погинули четворица чланова посаде, двоје здравствених радника из Новог Пазара и беба, дечак, за чији живот су се борили. Реч је о утврђивању одговорности због кршења војних процедура које нису непосредни узрок трагедије. О томе да ли постоји сумња у нечију кривичну одговорност одлучиће Више јавно тужилаштво у Београду, али и оно се повремено оглашава само кратким реченицама у којима се наводи да је „поступак у предистражној фази”.
Војна експертска комисија у свом извештају навела је да је непосредни узрок удеса „људски фактор”, али и да је дошло до „низа пропуста у планирању, организацији и руковођењу летом”. Друга војна комисија, која се бавила процедурама, констатовала је да је дошло до „одређених пропуста у реализацији прописаних процедура током извршења задатка”.
„Комисија закључује да постоје елементи одговорности војне организације у припреми и извршењу задатка дежурне екипе за трагање и спасавање. Пропусти нису непосредно проузроковали настанак ванредног догађаја, удеса хеликоптера”, наводи се у закључцима комисије која је иницирала покретање поступка против генерала Живака и Бандића.
Полетање хеликоптера у акцију спасавања покренуо је министар одбране Братислав Гашић. Како се наводи у списима које је само Министарство одбране објавило, генерал Бандић је изјавио да га је министар 13. марта у 19.26 часова обавестио о потреби хитног санитетског превожења животно угроженог детета из рејона Ушћа. Иако је на одмору (а решење му је потписао генерал Живак), Бандић се прихвата посла. Комуницира с медицинском екипом на терену и потчињенима, о томе шта је предузео извештава министра Гашића. Да би се све ускладило с процедурама, на најбржи могући начин о лету обавештава све учеснике у ланцу командовања.
„Моја основна намера је била да се на ефикасан начин организује и изведе наређена операција делом снага јединице којом командујем достигне циљ санитетског превожења и спасе живот угроженом детету”, навео је Бандић у својој писаној изјави.
Генерал Живак у својој изјави навео је да га је 13. марта у 19.40 часова позвао генерал Бандић, обавештавајући га о захтеву министра одбране.
„Констатовао сам да се поново издају задаци супротно важећим процедурама и да би било боље да су се преко кабинета министра одбране обратили Генералштабу и да су доставили све расположиве податке јер нас на овај начин доводе у незгодну ситуацију”, навео је Живак, истичући да му погибија људи у хеликоптеру изузетно тешко пада и намеће питање и преиспитивање његове личне одговорности, изражавајући спремност да сноси све последице које из тога произлазе.
М. Галовић, Политика
Танјуг
Zakon o Vojsci Srbije jasno definiše ovlašćenja predsednika Republike (čl.17), ministra odbrane (čl.18) i načelnika Generalštaba (čl.19). U čl.18 se nigde ne spominje pravo ministra na upotrebu VS i pravo na komandovanje. Pored toga, čl. 13 istog Zakona jasno definiše postupanje oficira koji je primio protivzakonito naređenje (Zakon mu daje pravo i obavezu da takvo naređenje odbije), dok se u stavu 2 istog člana decidno navodi da niko ne sme vršiti uticaj na pripadnika VS da nešto čini ili ne čini suprotno propisima. Zakonom o odbrani su definisana ovlašćenja predsednika Republike u članu 11 uz jasnu napomenu da predsednik može svoja ovlašćenja u oblasti odbrane preneti na ministra, osim odlučivanja o upotrebi VS. Ni u članu 14. pomenutog Zakona gde se obrazlažu nadležnosti Ministarstva odbrane, minister nema prava na upotrebu VS. Pravilo službe VS, iako je podzakonski akt manje legitimnosti od gore pomenutih zakona, dozvoljava u članu 170. da ministar odbrane ima pravo da na zahtev državnih organa ili na zahtev lokalne zajednice, naredi angažovanje jedinica VS na zadacima „treće misije”, to jest pomoć civilima. Međutim, moramo da definišemo i šta predstavlja treća misija. U Strategiji odbrane Republike Srbije jasno se definiše koje su misije VS: (1) odbrana RS od oružanog ugrožavanja spolja, (2) učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu i (3) podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti. Dalje, Bela knjiga odbrane dalje dodeljene misije deli na zadatke tako da 3. misija ima dva zadatka: 1. pomoć civilnim vlastima u suprotstavljanju unutrašnjem ugrožavanju bezbednosti, terorizmu, separatizmu i organizovanom kriminalu, i 2. pomoć civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda, tehničkih i tehnoloških i drugih nesreća. Prema tome, medicinska evakuacije NIJE treća misija VS i ministar nema nikakva ovlašćenja upotrebe VS ili njenih delova!! Iz gore objašnjene legislative, očigledno je da je Gašić narušio zakonom utvrđeno načelo (čl.12 Zakona o VS) da se unutrašnji odnosi u Vojsci Srbije zasnivaju na načelima subordinacije i jednostarešinstva. Nema on nikakvog razloga da zove oficire u operativnim jedinicama i da im izdaje zadatke, osim komunikacije sa načelnikom Generalštaba. Prema tome, njegova je direktna krivica za nesreću, a oficirima koji su znali za kršenje procedure, ali ipak izvršili zadatak sleduju po meni najstrože kazne.