Европска космичка агенција (ЕСА) изградила је прототип постројења за производњу кисеоника из симуловане месечеве прашине с циљем стварања одрживог постројења за производњу кисеноика на Месецу..
„Могућност за добијање кисеоника из ресурса који се налазе на Месецу очигледно би била од велике користи за будуће досељенике, како за могућност дисања, тако и за локалну производњу ракетног горива“, каже Бет Ломак са Универзитета у Глазгову, истраживач који ради на прототипу у Европском космичкчом истраживачком и технолошком центру (ЕСТЕЦ).
Тренутни прототип је постављен у лабораторији у Нордвијку у Холандији, али следећи корак је почетак прецизног подешавања, смањење радне температуре и поједностављење дизајна како би се створила преносива верзија система која би једног дана могла да буде пребачена на Месец.
На основу узорака враћених са Месеца током година, испоставило се да се месечев реголит (месечев камен) састоји од 40 до 45 процената кисеоника, што га чини јединим од најзаступљених елемената на сателиту, а што је невероватно срећна околност за будуће планове људске колонизације.
© ESA – P. Carril
Међутим, кисеоник је везан као оксиди који имају облик минерала или стакла. У прототипу постројења екстракција кисеоника се врши електролизом истопљене соли, при чему је месечева прашина смештена у металну корпу са соли калцијум хлорида која се загрева на огромних 950 степени Целзијуса.
Реголит некако остаје чврст при овој температури, али пролазећи струјом кроз загрејану месечеву стену ослобађа кисеоник садржан у себи. Помало чудно, тада реголит постаје употребљива метална легура.
Сада истраживачи такође истражују потенцијалне будуће употребе ових металних легура, укључујући 3Д штампаче како би конструисали делове за месечеве базе или потенцијално чак и космичке летелице.
За сада је главни циљ да се функционални прототип припреми за тестирање до средине 2020-их. Такви пројекти чине саставни део заједничких активности у будућности НАСА-е и ЕСА-е у космосу, јер агенције раде на „одрживом људском присуству на Месецу и можда једног дана на Марсу“.
