Банке у Србији су на крају 2016. године имале 5,1 милијарду евра расположивих финансијских средстава за пласмане, али привредни субјекти и грађани, и поред ниских камата, нису способни да се даље задужују и та средства у банкама леже неискоришћена. Дакле, новца у Србији има, али гувернерка НБС Јоргованка Табаковић, очигледно по налогу Александра Вучића, директно ради за стране интересе, а против интереса Србије и њених грађана. Примера овакве деструктивне политике има безброј и сваки од њих говори да Народна банка Србије већ одавно не одређује правила страним банкама, него стране банке диктирају зеленашка правила која њима одговарају. Са преосталим домаћим банкама је сличан случај. У Србији, као што се из овога види, цвета такозвана неолиберална монетарна политика. Тачније, банке раде шта год им је воља, јер је Вођа тако одобрио. Укратко, што горе по Србију, то боље за његову диктатуру, тврди економски експерт Миодраг К. Скулић
Банке у Србији на крају 2016. године имале су 4,5 милијарди евра расположивих финансијских средстава за пласмане, али привредни субјекти и грађани, и поред ниских камата, нису способни да се даље задужују и та средства у банкама леже некоришћена.
Народна банка Србије објавила је биланса стања свих 30 банака у Србији. Из тих биланса јасно се види да данас банке у Србији имају великих тешкоћа у пласману расположивих финансијских средстава за пласмане. Тако се 31. децембра 2016. године, на позицији финансијска средства расположива за пласмане налазило, чак, 4,6 милијарда евра, али привредни субјекти и грађани нису способни да се даље задужују, и поред чињенице да каматне стопе нису високе. То говори да у привреди Србије долази до озбиљног застоја, па да нема и неможе бити неке експанзије, већ напротив привреда укупно шлајфује и у наредним годинама доћи ће до стагнације. Томе иде у прилог и спремност пет банака са иностраним капиталом, које желе да се повуку са српског тржишта. Неке од њих су до сада изгубиле милион евра сопственог капитала, па их инострани власници из тих разлога излажу продаји.
Грађани Србије у банкама имају 8,5 милијарди евра девизних штедних улога. За тржишну привреду није то тржишно понашање, јер се готов новац треба улагати у акције, непокретности, пензијске фондове и друге хартије од вредности, а не новац поверавати банкама, које треба да га пласирају, али, уместо тога, он банкама представља терет, иако су камате на девизну штедњу око 0,5 одсто на годишњем нивоу, јер видимо нема коме да га пласирају.
За то време влада стимулише са по десет хиљада евра стране инвеституре који запосле радника. Изводимо закључак да у свему томе нешто није у реду и да постоји озбиљна фалинка у укупном монетарном систему Србије.
Одговорност за оволико велика финансијска средства расположива за пласмане која леже ван функције и онолико велика средства девизне штедње је на монетарној власти у Србији, директно на гувернеру Народне банке Србије, госпођи Јоргованки Табаковић и њеном тиму, јер они само воде рачуна да се годишња стопа инфлације одржи на нивоу до три одсто. За то време нестала је професија брокера, јер је дневни промет на Београдској берзи сведен у просеку на вредност продаје просечног путничког аутомобила.
О коликој разорној моћи се ради најбоље показује динамика раста ове изузетно негативне категорије у билансима банака, јер су на крају 2013. године финансијска средства спремна за пласман износила 2,36 милијарде евра, а на крају наредне 3,05, да би на крају 2015. Године достигла ниво од 3,53 милијарде евра, а као што се види на крају прошле године порасла су за читаву милијарду евра, и достигла 4,6 милијарди евра.
У обавезама банака, поред сопственог капитала, и девизне штедње грађана, највећи део средстава која чине пасиву су средства на текућим рачунима привредних субјеката, јавних предузећа и предузетника. Обавезе свих банака су на крају децембра прошле године достигле 21 миљарду евра, те ако се одбије девизна штедња грађана од 8,5 милијарди евра, све друге обавезе достижу 12,5 милијарди евра.
Гувернерка Јоргованка Табаковић има месечну нето зараду 5,5 хиљада евра, колико заједно примају председник Републике, председник Владе и начелник Генералштаба.
И није само у томе проблем, већ што директорчићи оделења и служби у тој Централној банци примају месечно појединачно више него заједно председник Републике и председник Владе. Ту висину њихове зараде није одредио ниједан државни орган, већ им је доделио ММФ и Светска банка, па је разумљиво за кога ради српски гувернер и његови сарадници. Једино шта је тачно, је да Србија плаћа, а да гувернер ради за интересе ММФ и Светске банке, те за иностране кредиторе који сун ам дали зајмове, уз пристојне камате.
Познато је да Република Србија дугује 24,5 милијарди евра и да је у републичком буџету за 2016. годину предвиђено 1,2 милијарде евра за плаћање камате на ино кредите државе. Позната је изрека једног економисте странци нам и нису дали те кредите да им враћамо, већ да им камату уредно плаћамо.
Да није средстава у износи од око пет милијарди евра које банке пласирају у динарске записе и обвезнице Републике Србије, за покривања “рупа” у државном буџету, уз изузетно високе камате, ситуација у нашим банкама (кажемо нашим, а треба да читамо иностраним и државним) била би изузетно тешка. Ако држава и грађани више не могу да се задужују, државе може.
Које банке имају највећа финансијска средства спремна за пласмане, а нема коме да их дају
Комерцијална банка 1,1 милијарду евра или, 90,50% од износа датих кредита комитентима, Банца Интеса 975 милиона евра, или 44,29 % од износа датих кредита комитентима, УниЦредит Банк 618 милиона евра, или 37,91 % од износа датих кредита комитентима, Банка Поштанска штедионица 175 милиона евра, или 79,30 % од износа датих кредита комитентима. Осам банака нема на расположивих финансијских средстава за пласман, која нису пласирана у дате кредите.
Капитал банака у Србији
Укупан акцијски капитал свих 30 пословних банака у Србији, на дан 31. децембра 2016. године, износио је 401,5 милијарду динара. Када се акцијски капитал увећа за 79,1 милијарди динара нераспоређене добити и 195,9 милијарди динара резерви, а умањи за исказане непокривене губитке у износу од 44,1 милијарде динара, добија се укупан капитал банака, на тај дан, увећан за 230,9 милијарди динара, тако да укупан капитал банака износи 632,4 милијарди динара, односно по средњем курсу на тај дан 5,1 милијарду евра. Према томе, основни капитал чини 63,5 одсто укупне вредности капитала, док резерве и нераспоређена добит, умањени за непокривене губитке, узето заједно чине разлику од 36,5 одсто у укупном капиталу.
На крају овог текста приказаћемо посебно пословање осам домаћих банака, с посебним, нешто ширим освртом на пословање Банке Поштанска штедионица и Комерцијалне банке.
Домаће банке, од њих осам, шест су у државном власништву, а две у власништву физичких и правних лица. Домаће банке у капиталу учествују са 21,9 одсто, док 22 банке у власништву страних лица учествују у капиталу са 78,1 одсто. Данас у Србији послује тих 30 банака са 1.717 пословних јединица и 24 хиљаде запослених. Под пословном јединицом обухваћене су: централ, филијале, експозитуре, шалтери и друге пословне јединице.
Кредити дати коминтентима
(са стањем на дан 31.12.2016. године)
Износи укупних кредита дати комитентима од свих 30 пословних банака на крају децембра претходне године износили су 1.748 милијарди динара, или, прерачунато по средњем курсу, укупни дати кредити комитентима износе 14,1 милијарди евра. Јасно је да су финансијска средства расположива за пласман, а нема коме да се дају, од 557 милијарди динара, достигла 31,9 одсто, дакле трећину износа датих кредита, што је забрињавајући ниво. У следећој табели дају се износи датих кредита комитентима по банкама на дан 31. децембра 2016. године, у хиљадама динара:
Из прегледа датих кредита комитентима и учешћа сваке бане у укупно датим кредитима од 1.748 милијарди динара, јасно се показује да Банца Интеса само у укупној маси кредита учествује са 15.55 одсто, док 18 најмањих банака учествују заједно само са 13,46 одсто.
Просечан проценат датих кредита комитентима у односу на укупну активу, на нивоу целог банкарског сектора је 53,92 одсто, што није задовољавајуће, ма да највеће учешће датих кредита комитентима у односу на укупну активу има 80,42 одсто ПроЦредит Банк, док поражавајући низак ниво учешћа од већих банака има Банка Поштанска штедионица (само 25,14 одсто) И Српска банка (само 10,07 одсто), затим мање банке: Југобанка, К. Митровица (19,52 одсто), Директна банка (20,09 одсто). Разумљиво је да значајан износ расположивих средстава код банака повлачи Централна банка на име депозита по девизној штедњи грађана И по основу узетих ино кредита, док значајан део ноца банке држе у готовини, имајући у виду разгранату мрежу пословних јединица, а и ту су оних 4,5 милијарду “умртвљених” финансијских средстава расположивих за пласмане.
Које банке имају кумулиране непокривене губитке
На крају децембра 2016. године у 15 банака остали су непокривени кумулирани губици, и то:
Кумулирани губитак у ових 15 банака у износу од 356,7 милиона евра умањио је укупан капитал банака за 6,96 одсто, што представља изузетно висок ниво. У томе предњаче пет банака. Само Комерцијална банка има 65,3 милиона евра кумулирани губитак, а познато је да још није реално резервисала средстава за отпис свих ненаплативих, или делимично наплативих кредита. Народна банка заговара већ дужи период времена да држава Србија учествује директно, или пореско ослободи банке, да отпишу део ненаплативих кредита који достиже три милијарде евра. Поставља се питање како држава која је презадужена и која плаћа пет до седам одсто годишње камате на неке узете кредите, или емитоване благајничке записе односно обвезнице, може да финансира банке које су под чудним околностима финансирале сумњиве коминтенте, често и уз наплату “на руке” посебне провизије.
Како су пословале домаће банке
Од осам банака које се сматрају домаћим, треба изузети Комерцијалну банку која је у власништву иностраних банака: ЕБРД и ИЕФ са 43,83 одсто И које, без обзира што нису већински власници, већ управљају том банком. Наиме, ти власници су убедили већинске акционаре (читај државу са 44,08 одсто) да они именују првог човека банке, а он своја два помоћника. Затим АИК банка је преузета од холандских и других иностраних фирми у наводном власништву Миодрага Костића и само њему познатих иностраних партнера (98,97 одсто), па је и пресељено седиште банке из Ниша у Београд, док су Директну банку, раније у словеначком власништву са седиштем у Крагујевцу преузели Андреј Јовановић и Бојан Миловановић (99,97 одсто), бивши власници чувеног чачанског чипса. Ова двојица чачанских бизнисмена ових дана купили су и Финдоместиц банку.
Комерцијална банка
Приказали смо непокривен губитак ове банке у износу од 65,3 милиона евра. Тај износ губитка умањио је расположиви укупан капитал банке у износу од 514 милиона евра, тако да је јо преостао након покрића тог губитка, у износу од 449 милиона евра. У исказане губитке нису урачнати губици које су исказале банке основане од стране Комерцијалне банке у Републици Српској и Црној Гори, а оне су у претходној 2015. години, пословале са губитком. Банка која у својим билансима, има 1,1 милијарду евра финансијских средстава спремних за пласмане, а нема коме да их да не може ни у будуће успешно пословати. Одговорно тврдимо да гувернер толерише ову банку да не резервише потребан пун износ средстава за ненаплативе кредите, па се тако губици прикривају.
Са 37,60 одсто активе у кредитима комитентима банка не може успешно пословати, а познато је да је пре три године Република Србија, финансијски ослабљена и презадужена држава, ову банку докапитализовала са 87 милиона евра. Ту докапитализацију треба схватити као вађење из прекомерно ненаплативих кредита Концерну Фармаком, Галеници и 44 коминтента у стечају и блокади текућих рачуна.
Шта је требало овој банци да, иако има своју банку у Будви, купује за три милиона евра зграду Атлас Монтенегро банке у Подгорици, вадећи њеног власника Душка Кнежевића из финансијских тешкоћа. Пошто је уочена провизија од наводних 900 хиљада евра, коју је други човек Комерцијалне банке, наводно уговорио са представником Душка Кнежевића, вероватно је смењен, па нит а куповина не би требала да је важећа.
АИК банка
У власништву је однедавно холандске фирме ББД М&В Инвестментс 98,97 одсто, располаже са 1,49 милијарди евра укупне активе, а има пласирано у кредитима комитентима 723 милиона евра, или 48,62 одсто укупне активе, што није никакав високи ниво, па су финансијска средства расположива за пласмане остала у овој банци на крају децембра прошле године у износу од 277 милиона евра, или 37,34 одсто износа који је пласиран у кредитима комитентима. Укупан капитал АИК банке износи 428 милиона евра, што према укупним обавезама банке од милијарду и 60 милиона евра, представља учешће од 29 одсто сопствених средстава И 71 одсто туђих средстава, што је неповољан однос.
Банка Поштанска штедионица
Непокривени губитак ове банке на крају децембра прошле године износио је 51,3 милиона евра. Ако се узме износ капитала банке од 146,2 милиона евра, који након умањења за исказани губитак преостаје само 94,9 милиона евра јасно се показује да ако се овако настави још две године да ће банка остати без динара сопственог капитала. Обавезе ове банке учествују у пасиви са 91,2 одсто, док је преостали сопствени капитал само 8,8 одсто. То је најбољи показатељ да је ова банка на климавим ногама. Власници банке, који уједно И управљају банком су: Република Србија (4,71%), ЈП Пошта Србије (24,04%), Фонд за развој (1,21%) и ПИО фонд (0,04%). Све заједно држава Србија. У овој банци на крају прошле године остала су финансијска средства расположива за пласмане 175 милиона евра. Како може позитивно пословати банка која у укупним кредитима датим комитентима има нешто више од 25 одсто укупне активе.
Ништа се боље и није могло очекивати од ове банке, када је држава у њу пренела сву девизну штедњу и такозване “здраве” кредите дате комитентима из пропалих шест банака (Агробанке, Нове Агробанке, Развојне банке Војводине, Привредне банке, Универзал банке и полуугашене Српске банке). Цех који је Србија платила банкротом ових шест банака достигао је 1,2 милијарде евра.
Зато се поставља питање да ли је следећа банка Банка Поштанска штедеоница, која не зна или нема коме да да расположива средства за пласмане. А поставља се и питање да ли су “здрави” кредити дати одабраним комитентима уопште здрави, или их сада и у овој банци треба отписати у целости, или делимично.
Српска банка
Српска банка у власништву је Републике Србије (75,67%) и јавних предузећа (24,33%). Укупан преостали капитал банке је само 23,8 милиона, од чега се 11 милиона евра налази у вредности пословне зграде, возилима, инвентару и опреми. Са тим нивоом средстава изнемогла војна индустрија не може се финансијски пратити, па је јасно да је било најбоље да је ова банка отишла у банкрот, а да је за потребе војне индустрије основана нова банка са капиталом који би јој припао од продаје војних објеката.
Директна банка
Власници ове банке су познати чачански бизнисмени Андреј Јовановић И Бојан Миловановић који су ових дана купили и Финдоместиц банку из новца од продаје чачанске фабрике чипса. Банка је раније припадала словеначкој банци, па пошто је запала у тешкоће продата је овој двојици бизнисмена. Преостали капитал Директне банке је само 11,3 милиона евра.
Јумбес банка
Власници банке су: Република Србија (20,10%), СФРЈ и бивше југословенске републике (14,81%), кастоди рачуни (9,33%), банке у стечају (9,53%), док је разлика у власништву привредних друштава и грађана. Укупан преостали капитал банке је 27,7 милиона евра. Банку су почели преузимати познати бизнисмени, на начин да су прво закупили један спрат те банке, и знатно увећали вредност пословне зграде, тако да је та непокретност, возила и опрема достигла вредност од 11,1 милион евра.
МСТ банка
Бивша Косовско-метохијска банка из Приштине у ратном вихору променила је седиште у Северну Митровицу. Након тога, Дунав осигурање је купило банку, и знатно је докапитализовало, али је и у депозиту држало знатну суму сопственог новца. Генерални дирецтор Дунав осигурања две три недеље пре пропасти Универзал банке, 12,5 милиона евра пренео је из своје Дунав банке у Универзал банку. Средства су тамо у целини пропала, а Дунав банка остала огољена. Након тога морала је бити продата Телекому, који је променио име у МТС банку, а седиште пренео из Северне Митровице у Београд. Та банка има преостали капитал од само 12,8 милиона евра. Њено учешће у пласманима у кредите је незнатно и треба очекивати од Телекома да се више активно укључи у докапитализацију, депозите и пласмане ове банке.
Југобанка, К. Митровица
Банка је претежним делом у власништу Југобанке, Београд у стечају и других банака у стечају (61,25%) Фонда за развој (30,63%) и привредних друштава углавном са територије Косова и Метохије (8,12%). Капитал банке је само осам милиона евра и постоји бојазан да гувернер не остави рок или за продају ове банке, што је била обавеза Југобанке Београд, у стечају, да у првој години стечаја изложи своје акције продаји, а стечајни судија и Агенција за стечај банака, већ 13 година то нису урадили, или да неко изврши докапитализацију, јер је минимум капитала који банка мора имати одређен законон десет милиона евра.
Миодраг К. Скулић, Таблоид
