Умрла је мученичком смрћу чета ђака у једном дану

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.

Немци су, 21. октобра 1941. године објавили саопштење у виду плаката којим је Крагујевац био излепљен тог дана, а у саопштењу су навели да је због кукавичког и подмуклог напада у току прошле недеље на њемачке војнике, погинуло 10 а рањено 26 немачких војника.

У знак одмазде стрељано је за сваког погинулог немачког војника 100, а за сваког рањеног 50 становника, укупно 2.300 становника.

[youtube url=”https://www.youtube.com/watch?v=WONsUDsEc-8″]

Међутим, Немци нијесу дали саопштење за масовна стрељања од 19. и 21. октобра у Крагујевцу и три оближња села, тако да испада да су премашили број стрељаних особа у знак одмазде за много више лица. Највероватније да су Немци желели да стрељањем грађана у Крагујевцу и његовој околини дају драстичан пример строгости окупаторских власти како би заплашили шире слојеве становништва и унели осећај колективне несигурности на простору окупиране Србије у циљу смиравању побуне у Шумадији.

Када је стрељање завршено, Немци нису желели да претекли број Срба пусте на слободу него су их држали као таоце, да би имали на располагању одређен број људи ако погине још који Немац.

Историчар Ненад Ђорђевић, директор музеја ,,21. октобар“, саопштио је 2003. да је утврђени број жртава 2.799 (укључујући и жртве у околним селима). Подаци СПЦ се слажу са овим бројем. Станиша Бркић, кустос музеја, је у књизи „Име и број“ из 2007. објавио имена и личне податке 2.796 жртве стрељања у Крагујевцу.

Спомен парк „21. октобар“

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк у коме се, између осталих, налазе Споменик стријељаним ђацима и професорима, Споменик боли и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик „Сто за једног“, споменик „Отпора и слободе“…

На улазу у спомен парк подигнута је импозантна зграда Музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије.

Одсуство отвора (прозора) на фасадама сугерише безизлаз ненаоружаних људи испред митраљеских цеви, тридесет кубуса – тридесет масовних гробница у Спомен-парку, а провидне пирамиде од плексигласа на њиховим врховима представљају последњи поглед жртава уперен ка небу.

Крвава бајка је песма коју је српска песникиња Десанка Максимовић написала 1941. године након што је чула детаље масакра које су немачке окупаторске снаге извеле у Крагујевцу, односно како су жртве масакра били цели разреди гимназијалаца.

Песма је објављена тек након завршетка другог светског рата.

Крвава бајка се сматра једним од најснажнијих поетских дела инспирираних ратним збивањима на подручју бивше Југославије, а у доба СФР Југославије је била обавезно штиво у наставним програмима основних школа.

Ин4с.нет