fbpx

УСКОРО ЋЕМО ПЛАЋАТИ КАУЦИЈУ за амбалажу на воду, јогурт и туњевину?

3
(2)

Влада Србије објавила је недавно Нацрт измена и допуна Закона о амбалажи и амбалажном отпаду. Уколико би се предлог усвојио, за једнократну амбалажу од пластике, стакла и алуминијума би се успоставио депозитни систем ради постизања националних циљева и развоја система управљања амбалажним отпадом.

То би значило да ће за пластичне флаше од воде, сокова, јогурта као и стаклену амбалажу и конзерве за једнократну употребу грађани плаћати кауцију приликом куповине производа у маркетима. Када амбалажу буду вратили продавцу, добијаће новац назад.

Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о амбалажи и амбалажном отпаду почела је 21. фебруара и трајаће до 12. марта. Министарство заштите животне средине позвало је заинтересоване грађане и стручну јавност да се упознају са текстом Нацрта и да дају своје коментаре, сугестије и предлоге.

Из удружења ,,Инжењери заштите животне средине“ су нам рекли да је суштина депозит система да се материјали који се користе у амбалажи производа на једноставан начин прикупе након употребе од грађана и да се обезбеди висок степен њиховог повратка у систем рециклаже, уместо да завршавају на депонијама и трајно се губе као вредност и материјал.

Када је реч о повећању цене самог производа, Игор Јездимировић, председник Управног одбора, каже да то зависи од много фактора, а пре свега од начина функционисања и ефикасности система који се буде уводио:

На овај или онај начин потрошачи ће на крају да покрију трошкове увођења овог система. Предност овог система је што прави разлику између потрошача и грађанина. До сада је систем прикупљања амбалаже из комуналног отпада падао на терет свих грађана, да ли преко рачуна за ЈКП и буџетске субвенције за ЈКП, да ли преко трошкова чишћења дивљих депоније или преко трошкова загађене животне средине. Увођењем депозит система трошак управљања амбалажним отпадом се пребацује на потрошаче који користе производе у амбалажи која је у систему депозита. Тада је на сваком потрошачу одлука да ли ће да врати амбалажу и добије свој новац назад или ће да се опрости од тог новца.

Иако ово сматрају добрим и неопходним решењем, оно мора да има транспарентан и ефикасан начин спровођења. Депозитни систем се показао као учинковит за испуњавање циљева који се постављају пред земље чланице ЕУ када је у питању амбалажни отпад, тако да ако желимо да испоштујемо циљеве које ЕУ поставља по питању прикупљања и рециклаже амбалаже, депозитни систем је погодно решење.

Наводе и да су се покушаји успостављења система управљања комуналним отпадом, током преходне деценије у Србији, показали веома неуспешним. Ниво примарне сепарације и добијања чистих материјала за рециклажу остао је веома низак. Алтернативна решења би захтевала много већи степен еколошке свести и самодисциплине код свих нас.

Посматрајући контекст и ситуацију у којој се систем управљања отпадом налази у Србији, верују да је увођење депозит система, уз његово обавезно транспарентно и ефикасно фунционисање, адекватно решење, које може решити део проблема са којим се суочавамо када је у питању управљање комуналним отпадом.

С друге стране, из Удружења за заштиту права потрошача ,,Просперитет“, рекли су нам да је бесмислено водити формалну јавну расправу због тога што надлежни из ресорног министарства за управљање отпадом нису урадили економске анализе да ли ће се и у којој мери депозитни систем, којим се планира смањење количине отпада и заштита животне средине, ,,превалити на потрошаче“.

Кажу да је депласирано позивати се само на директиву ЕУ и да им је циљ да се грађани мотивишу да враћају једнократну амбалажу и учествују у процесу заштите животне средине, а при томе да се не решава проблем обезбеђивањем контејнера за примарну селекцију отпада, како потрошачи не би морали да чувају и враћају паковања:

Једино је извесно да ће, према утврђеном предлогу, потрошачи морати да чувају пластична, стаклена и алуминијумска паковања како би могли да поврате новац који су дали за кауцију, али и не где и да ли ће то довести и до поскупљења производа у висини депозита. Било како било, могла би се поновити иста прича као и са пластичним кесама које трговац наплаћује потрошачу два динара по комаду.

Наводе и да је тврдња одговорних из Министарства да је такав начин дао низак проценат успеха бежање од чињенице да још увек нису обезбеђени услови за примарно раздвајање отпада у Србији, од чега директно зависи повећање степена прикупљања, што је такође у складу са директивом ЕУ.

Хоће ли се грађани мотивисати да враћају једнократну амбалажу и учествују у процесу заштите животне средине, као и да ли ће се Закон заиста превалити на потрошаче, показаће се у пракси.

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Воде вас у светлу будућност а да нису способни да обзбеде пластику за личне карте!

0 (0) Због несташице материјала за израду личне карте, МУП Србије ових дана има проблема …

Живећемо боље

0 (0) Без коментара. Да ли је овај текст користан? Кликните на звезду и оцените! …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *