fbpx
Насловна / Србија / Друштво / Устав као тоалет папир владајућег режима
Устав као тоалет папир владајућег режима 1

Устав као тоалет папир владајућег режима

АКО је судити по дневно политичкој пракси, тешко би се могло рећи да се Устав у Србији поштује сходно начелима сређене, правне, државе. Напротив, однос према највишем правном акту је, по оцени и правних стручњака и политичких аналитичара, на веома ниском нивоу. Традиција бахатог понашања није од јуче, а како се указује, најгоре је што у томе често предњаче политичари и највиши носиоци државних функција.

Критички се осврћући на однос политичких елита према поштовању Устава, правници и политиколози подсећају на такву „традицију“ која сеже далеко у прошлост. Наши саговорници још тврде и то да се са сваком променом власти назадује у поштовању Устава, уместо да се ствари мењају набоље.

– Однос према Уставу један је од симптома дубоке кризе српске политичке елите и бар делом се објашњава поразним наслеђем комунизма – каже за „Новости“ професор Леон Којен. – За комунисте, код нас и другде, власт и партијски монопол над њом били су све, а моралне и правне норме готово ништа. Када данас слушате Ивицу Дачића о Уставу, лако препознајете доброг војника партије коме се пре 40 година говорило да „не треба да се држи закона као пијан плота“. Само што су тадашњи српски комунисти слушали Броза и Кардеља, док Дачић слуша Вестервелеа и Кетрин Ештон. Али менталитет и начин политичког размишљања остали су исти.

С друге стране, Богољуб Милосављевић, професор уставног права на Правном факултету Универзитета „Унион“, оцењује да се Устав углавом поштује.

Али тачно је, додаје Милосављевић, да власт понекад заобилази места у Уставу која им не одговарају за одређене пројекте.

Који су то пројекти и да ли се међу њих може сврстати и усвајање бриселског споразума са Приштином који је изазвао лавину критика као документ који најдиректније крши преамбулу и више чланова Устава?

Милосављевић сматра да преамбула може шире да се тумачи и да фактичко стање не одговара ономе што у Уставу пише:

– Сецесија је најгрбље кршење Устава, али с друге стране постоји фактичко стање које ни у време доношења тог устава, 2006. године, није било онакво какво је у њега унето. Формално, увек се може тврдити да се бриселским споразумом крши Устав, али суштински, бриселски документ одсликава фактичко стање, а Влада Србије не може да се понаша као да је пала с Марса.

Међутим, критичари бриселског споразума наводе да се њиме, осим преамбуле, која говори о Космету као саставном делу Србије, крше и још три члана Устава.

– Прекршен је члан 8. који говори о јединственој територји и границама, затим, члан 182. који предвиђа да ће суштинска аутономија Космета бити уређена посебним законом који се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава. Прекршене су и одређене уставне одребе које се тичу локалне самоуправе – набраја за „Новости“ Слободан Самарџић, професор Факултета политичких наука и посланик ДСС.

Леон Којен се осврће на део бриселског споразума у коме се говори да Косово и Србија неће блокирати једни друге на путу европских интеграција:

– У бриселском споразуму говори се о „странама“ потписницама, а у тачки 14. се каже да стране „неће блокирати“ једна другу „на путу ка ЕУ“, ни „охрабривати друге“ да то чине – наводи Којен. – Како кандидати за чланство у ЕУ могу бити само суверене, независне државе, јасно је да Србија на овај начин фактички признаје Косову тај статус. То је у супротности са чланом 182. Устава који констатује да је КиМ аутономна покрајина у саставу Србије, а самим тим и са чланом 8. који каже да је „територија Републике Србије јединствена и недељива“, а „граница Србије неповредива“ (с тим што се може мењати „по поступку предвиђеном за промену Устава“). Исто је тако противуставно што Србија склапа споразум са приштинским властима о положају Срба на КиМ, а да се нигде не помиње Устав Србије. Ако се Србија политички и уставноправно не одриче КиМ, она би се у таквом споразуму пре свега морала позивати на сопствени устав, а не само на „косовске законе“ и косовску „централну власт“. Али, док српска политичка елита види Србију као добровољни протекторат ЕУ, ништа друго се не може ни очекивати. Највеће европске земље још од 2008. признају независно Косово, и цео смисао бриселског процеса у томе је да то фактички, ако не и званично, учини и Србија.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да је Србија по поштовању Устава испод већине не само европских, него и латиноамричких земаља.

– И Милошевић је имао флексибилан однос према Уставу, али се то још више погоршало после доласка ДОС на власт 2000. године. Они су се бахато односили према овом акту под изговором да је то Милошевићев устав. Када је донет нови устав 2006. године, кренуо је хор против њега, највише из покрајинских странака, мађарских партија, НВО… И сада власт па и премијер крше устав на који су се заклели – каже Вукадиновић за наш лист.

И друга покрајина, Војводина, и однос према Уставу, једна је од вечитих тема. Из Београда и Новог Сада пљуште међусобне оптужбе за кршење овог документа – Војвођани републичку владу оптужују да им из буџета не уплаћује седам одсто финансијских средстава, а из Београда тврде да покрајинска власт усвајањем декларације креће у – сецесију Војводине.

– Истина је по средини – каже професор Милосављевић. – Тачно је да свака аутономија тежи да буде још јача, а задатак државе је да је држи у уставним оквирима. Тачно је да закон о надлежностима, Статут у декларација имају места неусаглашених са Уставом, али не у мери у којој то тврде оштри критичари војвођанске власти.

Игор Мировић, потпредседник СНС, каже за „Новости“ да је вануставно функционисање појединих елемената аутономије Војводине – која није спорна, него само неки њени елементи – кренуло пре четири године.

– Све је почело када је претходна власт изгласала неуставни Закон о надлежностима за шта је гласала већина у републичком и војвођанском парламенту и за шта они сносе одговорност. Из закона о надлежностима извире нижи акт, а то је Статут који је после четири године ушао у поступак оцене у Уставном суду. Сада је усвојена декларација која покушава да уведе идеју да је могуће политичким притиском очувати оквире који нису уставни – појашњава за наш лист Мировић, уз напомену да само Уставни суд може да одлучи ко крши Устав.

А, да ли ће постојећи устав бити мењан, такође је једно од питања. Да се иде у том смеру говоре и најаве из самог врха власти, (за то се залаже и сам премијер), али и из невладиног сектора, па и од страних званичника…

Процедура промене Устава је, иначе, изузетно сложена и зато је неопходно да се обезбеди најшири политички и друштвени консензус.

То истиче и Игор Мировић, који додаје да ад-хок или једнопартијска промена Устава не долази у обзир.

– СНС у томе неће учествовати, јер бисмо онда личили на оне које смо победили на изборима – наводи он.

Вукадиновић пак има утисак да ће управо садашња скупштинска већина, која по њему баш и не одражава право расположење бирача, покушати да промени Устав.

Професор Милосављевић је уверен да ће промена Устава бити на дневном реду како преговори са ЕУ буду одмицали.

А Слободан Самарџић не види реалну снагу која би могла то да учини:

– Ко жели да мења Устав, нека крене, али процедура је веома сложена и озбиљна. Разне жеље у вези са тим питањем постоје, али разлога да највиши државни акт буде мењан – нема.

 

ДВОТРЕЋИНСКА ВЕЋИНА И РЕФЕРЕНДУМ

Процедура за измену Устава доста је комликована и регулисна је чланом 203. највишег правног акта. Предлог за промену Устава може поднети најмање једна трећина од укупног броја посланика, председник Републике, Влада и најмање 150.000 бирача.

О промени Устава одлучује Народна скупштина.

Предлог за промену Устава усваја се двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.

Ако не буде постигнута потребна већина, промени Устава по питањима садржаним у поднетом предлогу који није усвојен, не може се приступити у наредних годину дана.

Ако Скупштина усвоји предлог за промену Устава, приступа се изради акта о промени Устава, који Скупштина усваја.

Скупштина усваја акт о промени Устава двотрећинском већином од укупног броја посланика и може одлучити да га и грађани потврде на републичком референдуму.

Референдум је обавезан ако се промена Устава односи на преамбулу, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.

Грађани се на референдуму изјашњавају најкасније у року од 60 дана од дана усвајања акта о промени Устава. Промена Устава је усвојена ако је за промену на референдуму гласала већина изашлих бирача.

Акт о промени Устава који је потврђен на републичком референдуму ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.

Ако Народна скупштина не одлучи да акт о промени Устава стави на потврђивање, промена Устава је усвојена изгласавањем у Народној скупштини, а акт о промени Устава ступа на снагу када га прогласи Народна скупштина.

УСТАВНИ СУД ОДЛУЧУЈЕ О УСКЛАЂЕНОСТИ ПРОПИСА

О томе да ли је нешто у складу са Уставом одлучује Уставни суд Србије, у коме правду дели 15 судија, који се бирају на девет година. Пет их бира Народна скупштина између десет кандидата које предложи председник Републике. Других пет бира председник Републике између десет кандидата које му предложе посланици, а остале Општа седница Врховног касационог суда, између десет пријављених са листе Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

На јавној расправи је оцена уставности Статута Војводине, а председник овог суда Драгиша Слијепчевић најавио је да би коначну одлуку у овом предмету судије требало да донесу до краја године. А прошле је године у јулу УСС као неуставне оценио 22 одредбе Закона о надлежностима Војводине.

Према годишњем плану рада, до краја јула требало би да се стави тачка на „Косовске уредбе“ – шест предмета, које су иницирали углавном посланици опозиције. Тако је на дневном реду Уредба о контроли преласка административне линије према АП КИМ, затим Уредба о посебном начину обраде података у матичним књигама за јужну српску покрајину, Уредба о посебном начину признавања високошколских исправа и вредновања студијских програма универзитета са КиМ, које не обављају делатност по прописима Србије. Поред њих, УС требало би да преломи и да ли је у складу са највишим правним актом уредба Владе Србије о посебном начину обраде података у Катастру земљишта за АП КиМ.

На столу ће се наћи још и предлог за оцену уставности „Првог споразума о принципима који регулишу нормализацију односа између Владе Србије и Владе самозване државе косовских Албанаца“, коју су потписали 21 посланик ДСС, по један посланик СНС и НС и двојица самосталних представника народа. На одлуку чека и СРС, која је тражила да овај суд испита усклађеност „Бриселског споразума“ са највишим правним актом.

Иначе, ове недеље Уставни суд је зауставио неоверавање здравствених књижица грађанима који нису изабрали лекара, као и конверзију земљишта. (Е. Р.)

 

Новости

припрема: Србија данас

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић и његова напредна банда се готово сваки дан спрдају са важећим законима 11

Вучић и његова напредна банда се готово сваки дан спрдају са важећим законима

Државна тајна може да се скине у јавном интересу. Али, шта се у Србији дефинише …

Ти си већи и важнији и од важећих закона и Устава, јел да? 12

Ти си већи и важнији и од важећих закона и Устава, јел да?

„То сам урадио у складу са законом, са чланом 26, а има их више. Уосталом, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *