Друштво

Већину медија у Србији контролишу западне обавештајне службе сакривене иза офшор фирми и локалних агената од интереса

То што се не зна ко је власник „Политике” нарушава радна права новинара у тој кући, јер су у немогућности да потпишу колективни уговор, изјавила главна и одговорна уредница „Политике” Љиљана Смајловић

Нетранспарентност у власништву и финансирању медија, проблем приватизације медија, цензура, аутоцензура, таблоидизација неки су од проблема који паралишу систем јавног информисања у Србији, истакнуто је на трибини „Имплементација препорука из Извештаја о власничкој структури и контроли медија”. Представљајући у Београду Извештај Савета за борбу против корупције, потпредседник тог Савета Мирослав Милићевић рекао је да медијску цензуру, аутоцензуру и таблоидизацију генерише управо недовољна транспарентност власништва у медијима, нетранспарентни извори и токови њиховог финансирања.

Говорећи о цензури, он је рекао да у Србији не постоје „референти за цензуру”, али да перцепција цензуре постоји у свим областима, као и да аутоцензура постаје доминантна и зато прети.

Милићевић је навео да таблоидизација нарушава слободу и тачно информисање и релативизује друштвене проблеме.

Према његовим речима, таблоидизација „отвара простор да се руше људи и личности”. Када се такве ствари објављују, нико од надлежних не реагује. Он је оценио да је контролна улога замењена и да политичка елита контролише медије, уместо да медији контролишу власт.

Милићевић је рекао да је Савет за борбу против корупције анализирао узорак од 50 медија.

„Овај узорак обухвата и девет интернет-портала и веб-сајтова. Код 23 медија власништво је потпуно транспарентно, док је код 27 нетранспарентно, делимично транспарентно или спорно”, навео је он.

Милићевић је као пример спорних приватизација навео листове „Политика”, „Вечерње новости” и „Дневник”.

Навео је да је посебно анализирано пословање РТС-а, полазећи од тога да јавност оправдано интересује на који начин функционише јавни сервис који су грађани до скоро финансирали кроз претплату.

У Извештају Савета за борбу против корупције наводи се да је анализом података добијених од РТС-а у вези са пословањем Јавног сервиса са маркетиншким агенцијама утврђено да је у периоду од 2011. до 2013. године, упоредо са променом власти и односом политичких снага, промењена структура купаца маркетиншког простора на програмима РТС-а.

Оцењено је да је програмска независност озбиљно доведена у питање политичким утицајем на избор независних продукција. Избор садржаја који није у складу са високим стандардима урушава програмски квалитет.

Потпредседник Савета за борбу против корупције навео је као проблем и дуговање 31 емитера ЈП „Емисона техника и везе”. Милићевић је казао да је тај дуг до 30. јуна 2014. године износио више од 228 милиона динара.

Чланица Савета за борбу против корупције Мирослава Миленовић истакла је да је Савет упутио 24 препоруке, како би се отклонили проблеми који постоје у медијима и систему информисања.

Она је навела да се прве три препоруке односе на успостављање транспарентног регистра власничке структуре, а да је четврта препорука упућена Министарству културе и информисања да без фаворизације поступа према свим медијима.

Милановићева је навела да је препорука да Министарство финансија и Пореска управа уједначено поступају према медијима који су порески дужници.

Она је изразила задовољство што ће две препоруке „сигурно” бити испуњене, а тичу се деловања Агенције за борбу против корупције и ДРИ.

Заштитник грађана Саша Јанковић оценио је данас да ће аутоцензуре у Србији бити све док постоје проблеми наведени у Извештају и додао да највећи део наведених препорука могу да изведу они који имају извршну власт.

Главна и одговорна уредница „Политике” и председница УНС-а Љиљана Смајловић оценила је да је „утицај” и то када се неком медију прекине доток новца. Она је рекла да то што се не зна ко је власник „Политике” нарушава права новинара у тој кући, јер су у немогућности да потпишу колективни уговор.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић навео је да није сигурно како су медији од „бораца против корупције постали део коруптивног ланца”.

Он је оценио да се у Србији неким медијима ускраћују средства, док се неки богато награђују.

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић изјавио је да се од почетка године Савет за борбу против корупције 28 пута жалио поверенику.

Бета

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!