fbpx
Насловна / Здравље / Вегански производи пуни соли и масти
Вегански производи пуни соли и масти 1

Вегански производи пуни соли и масти

Замене за месо, попут биљних сирева, кобасица од тофуа, веганских бургера… нашли су се на удару научника који, на основу најновијег истраживања, тврде да такви производи могу представљати здравствени ризик.  У Аустралији, где је спроведено истраживање, број људи који се хране овим алтернативним намирницама све је већи. Процењује се да тамо 2,5 милиона људи радије бира замене за месо, због чега и произвођачи удовољавају жељама купаца, па је понуда ових производа утростручена у последњих десет година.

Институт за глобално здравље „Џорџис” из Мелбурна, на основу анализе 560 производа које се продају као алтернатива месу, тврди да многи од њих садрже превелике количине соли, масти и шећера. Студија је открила да су неки популарни производи, као сланина без меса, препуни соли. У сто грама пронађено је два грама соли, што је трећина укупног препорученог дневног уноса. Парче веганске пите – три грама соли, а популарни фалафел био је препун појачивача укуса, натријума и шећера.

Стручњаци су забринути јер, како кажу, ову храну често прати маркетинг да је реч о здравијим биљним намирницама.

– Многи од ових производа су примамљиви због маркетинга. Када кажемо да је нешто биљно, за многе то подразумева и здравије, али не обраћамо пажњу на декларације где јасно пише шта се још додаје у такве производе. Произвођачи додају со из више разлога, али главни је тај што желе да купцу понуде бољи укус – каже Кели – Ен Џоли, извршна директорка Фондације за здравље срца, која ће ускоро покренути нову студију на ову тему. Међутим, истраживање је утврдило да међу овим производима има и здравијих опција због чега стручњаци позивају грађане који желе да избегавају месо обраћају пажњу на састав производа.

Ова студија баца сенку на вегетаријански начин исхране. Јер, због савременог живота поборници овог покрета често конзумирају брзу храну која, такође, може бити нездрава као и конвенционална. Истраживачи подсећају да прекомерна употреба црвеног меса носи већи ризик од неких карцинома и срчаних болести. Али научницима се замера што нису дали одговор шта је здравије – сланина без меса или права сланина.

Број оних који се не хране намирницама животињског порекла из године у годину расте. Прехрамбена индустрија технолошки прати овакве потребе (узгој меса у лабораторији, беланчевине на биљној бази…). Глобална статистика показује да у 2017. години око 70 одсто светске популације активно смањује потрошњу меса и да је лансирање нових веганских производа, од 2010. године, повећано за 250 одсто. Британски „Еуростар” наводи да ће ускоро у тој земљи потражња за беланчевинама на биљној бази надмашити потражњу за класичним месом. У Великој Британији број вегана повећао се у последњој деценији за 360 одсто, а сваки дванаести родитељ одгаја децу вегане. Осим Британије значајан пад потрошње меса бележе и Немачка и Нови Зеланд где се по становнику једе 20 килограма мање него пре 10 година. Слично је и у Кини где 39 одсто становника активно смањује потрошњу, док половина Канађана већ конзумира алтернативе месу. Америчко тржиште је специфично по томе што се 43 милиона потрошача изјаснило да нису ни вегани ни вегетаријанци, али купују неке биљне производе због здравије исхране, најчешће сојино и бадемово млеко, тофу и веганске бургере.

Холандска компанија за истраживање тржишта „Инова маркет инсајт” утврдила је да је између 2013. и 2017. године потражња за производима биљног порекла у свету порасла за 62 одсто. Чак и Бразил, који има једну од највећих месних индустрија, тренутно пето највеће тржиште здраве хране, а трећина становништва се већ декларише као вегетеријанци. Холандија жели да у следећих пет до десет година постане лидер здраве и одрживе хране. А колико је овај начин исхране узео маха показује податак да је глобални сервис за доставу хране „Убер итс”, прошле године, веганску храну прогласио врхунским трендом.

Млекарство у кризи

Вегански производи пуни соли и масти 2

Млечна индустрија бележи губитке због утицаја биљних алтернатива на профит, закључак је последње конференције о млекарству у Глазгову. Очекује се да ће биљна млека за мање од 10 година потпуно надмашити производе од крављих. У Франкфурту је већ отворен први вегански вртић, већина школа у Британији практикује такозвани зелени понедељак, када је на менију искључиво биљна храна. Бар једну веганску опцију нуде 1.800 школа у Њујорку. Амазонова пословница у Британији објавила је да је њихова „онлајн” веганска трговина за годину дана повећала продају за сто одсто, а да су пекарски производи имали највећи раст.

Аутор: Јелица Антељ / Ивана Албуновић, Политика.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *