ВЕЛЕИЗДАЈА! Вучић планира да распише референдум већ на пролеће идуће године

У случају било каквог договора Београда и Приштине биће сигурно одржан референдум о том питању, што ће се, према очекивањима, догодити наредне године, тврде поједини представници дипломатских кругова.

Наши саговорници истичу да је такав сценарио најавио и председник Србије Александар Вучић у недељу после разговора у Бриселу са косовским председником Хашимом Тачијем, поруком да „он неће ништа потписивати, већ ће коначну одлуку дати народ“.

„Референдум ће бити организован што је могуће касније, вероватно почетком 2019. године. Запад, међутим, неће благонаклоно на то гледати и сматраће референдум непотребним“, кажу извори.

У кабинету председника Вучића нисмо добили прецизан одговор на питање када би „народ могао да буде питан“ с обзиром на то да разговори још трају и да се за решењем још трага. Наши дипломатски извори наводе да би до новог сусрета Вучића и Тачија могло да дође ускоро, али да још ништа није прецизирано с обзиром на то да обојица имају председничке обавезе. Једна од њих је, како нам је речено, сусрет Вучића и председника Француске Емануела Макрона 17. јула у Паризу.

Према сазнањима нашег листа, ако Београд и Приштина потпишу споразум у наредним месецима рок за примену биће пролеће 2019, а Запад и даље инсистира на договору који би подразумевао да Косово добије чланство у УН и другим међународним организацијама, док би Србија добила заједницу српску општина на Косову, а, могуће, и „прецизну годину уласка у ЕУ“. Тај исход значио био дефинитивно окретање Србије Западу.

С друге стране, српски званичници се, како је писано у више наврата, залажу за поделу Косова, тако што би Београду припао север и манастири, што никако није по вољи западним земљама. Како су јуче пренели медији, амбасадор Немачке у Приштини Кристијан Хелт изјавио је за приштински лист Зери да би „подела Косова створила потенцијал за дестабилизацију целог региона и шире“, истичући да се Берлин противи томе.

– Нико не може да пружи убедљив одговор на питање које би проблеме решила подела. Да ли би се побољшао положај косовских Срба јужно од Ибра. Да ли би се побољшала ситуација са историјским и верским центрима као што су православни манастири? Да ли била ојачала српска заједница унутар косовског друштва? Не“, рекао је Хелт. Немачки амбасадор је истакао да би пажњу требало усмерити на услове живота српског становништва на Косову, а не само на привилеговане кругове, пренео је ФоНет.