Увозне чоколаде које се продају у Србији имају мање какаоа него чоколаде исте марке које се продају у западној Европи. Познати зачини направљени за српско тржиште садрже више соли, а мање поврћа, детерџент исте марке лошије пере у Србији, него у ЕУ, кремови имају мање млека и лешника, а у познатим маркама газираних пића уместо шећера се стављају јефтине замене. С друге стране, ови производи се на исти начин рекламирају код нас као и у земљама у којима су знатно квалитетнији.
Мноштво производа који могу да се купе на нашем тржишту не могу да се упореде с производима исте робне марке које смо купили у иностранству, па је очигледно да су критеријуми по којима се роба прави за западно тржиште сасвим другачија него за источно. Роба стиже углавном из Румуније, Бугарске, Мађарске, Пољске, где велике светске компаније имају развијену производњу намењену за становништво овог дела Европе.
Економисти објашњавају да је потпуно легитимно и економски оправдано да исти произвођач за различита тржишта креира различит квалитет све док су на декларацији производа наведени сви састојци у тачним мерама и док се квалитет уклапа у не превише захтевне српске правилнике.
– Проблем је у томе што грађани мисле да купују висококвалитетан производ познате фирме, па су за тај квалитет спремни да дају и више новца. Ако добију производ осредњег квалитета, то је чиста обмана купца, јер из декларације они могу да виде шта се све налази у производу, али не и да ли је то боље или лошије него у остатку Европе. Чињеница је да данас ни висока цена више не гарантује квалитет.
Наша држава не само да не помаже удружењима потрошача да раде упоредна тестирања истих марки код нас и у развијенијим земљама, него их и онемогућава у томе – објашњава Петар Богосављевић из Покрета потрошача.
[quote]Изоглукоза уместо шећера
У јавности је мало познат податак да се у многе газиране сокове за источно тржиште често користи изоглукоза од кукуруза, што је много јефтиније од обичног шећера, па није чудно што они који пробају позната пића у иностранству констатују да је укус другачији.[/quote]
Једно од последњих оваквих истраживања, које је пре две године спровела Национална организација потрошача Србије, показало је да су козметика и прехрамбени производи познатих брендова заиста лошијег квалитета на нашем тржишту него у иностранству.
– Тада смо доказали да су креме за лице лошије, да чоколаде имају мање какаоа, а зачини више соли него поврћа. Потрошачи се поред овога жале и на кућну хемију, али удружења немају довољно новца да испитају њен квалитет. Таква истраживања су скупа, за један производ износе између 2.000 и 2.500 евра. Проблем, међутим, није само новац, већ и недостатак воље институција да се овим баве – каже Горан Паповић из НОПС-а.
Ипак, грађани се највише жале на квалитет шампона, течних сапуна и детерџената.
– Већина тих производа није истог квалитета. Пре неколико година, као организација потрошача хтели смо да пренесемо резултате истраживања прашка за веш, крема и средстава за скидање флека, али су нам колеге из Немачке рекле да то никако не радимо, јер нису сигурни да су ти производи прављени по истој рецептури – каже Едина Попов из Асоцијације потрошача Србије.
Блиц
