Српска православна црква данас прославља празник Света три Јерарха, који се празнује заједнички у славу светитеља Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
Празник је настао у 11. веку за време византијског цара Алексија Комнина, када је расправа о томе ко је од ова три светитеља највећи претила озбиљној подели у народу и Цркви.
Спор је био решен у корист Цркве тако што су се ова три светитеља јавила евхаитском епископу Јовану рекавши му: „Ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа у нама нема противречно, нити има међу нама првог ни другог“. Светитељи су још посаветовали епископа Јована да им он напише заједничку службу и одреди један заједнички дан празника.
Света три Јерарха су код Срба славе богословских факултета и академија, осим београдског, који слави Светог Саву, а у Грчкој је ово национални и школски празник.
Свети Василије Велики је познат као велики световни и духовни учитељ. Свети Григорије Богослов је и прозван овако, јер је тумачио догму, а Свети Јован Златоусти се памти као недостижан проповедник јеванђеља.
Обичаји у Срба
У српским крајевима ови свеци се сматрају заштитницима људи и животиња од мраза, те на данашњи дан ваља извести стоку напоље да се, како народ каже, „нахватају ваздуха“ и у кућу унесу срећу. Такође, ови свеци штите и од хладних и злих ветрова.
По томе какви ветрови дувају тог дана, прогнозира се какво ће време у току читаве године бити.
Обичај је да се чобани у западној Србији и Републици Српској окупљају тог дана и свирају у дувачке инструменте. Према народном веровању, музика, која подсећа на Јована Златоустог у дом уноси радост, срећу и весеље и штити од болести. Ово веровање пренесено на модерно време предлаже да се из домова на овај дан обавезно мора чути музика.
Овај празник је црвено сово у календару, те се свим верницима, по народном веровању препоручује да не обављају теже физичке послове.
Данас је, како обичаји из Источне Србије налажу забрањено прање веша, као и кућни послови који имају везе са водом.
Вестионлине