22.09.2012. –
Актуална криза у ЕУ која има финансијску основу, крије у себи опасна политичка зрна. Једно од њих је раст сепаратистичких расположења на простору јединствене Европе. И све већу претњу представља источноевропска фаланга са својим сложеним историјским наслеђем, сматра аналитичар Петар Искендеров.
Када се говори о опасности новог прекрајања европских граница, има се у виду пре свега Балкан, ово европско буре барута. Потенцијалн распада на простору бивше Југославије још није исцрпљен. И посебну забринутост изазива околност да актуелни балкански сепаратизам, за разлику од догађаја 90-их година, има специфичан етнички карактер.
Данас се сепаратизам у Источној Европи спустио на ниво етничких заједница и територија. У улози локомитиве датог опасног и непредвидивог процеса иступају Албанци – при томе не само у покрајини Косово. Лидери македонских албанаца наговештају властима Бугарске да је пожељно да се БЈР Македонија распадне на бугарски и албански део. Неколико стотина легалних и илегалних становника северне Грчке албанске националности спремно је да код себе понови косовски сценарио.
Подлога за сепаратизам узгајана вековима постоји и на простору Централне и Источне Европе. Лидери Мађарске и Словачке у последње време превише слободно тумаче своју историјску прошлост, када су њихове територије биле у саставу јединствене државе, Хабзубрушке монархије. На пример, актуелни премијер Мађарске Виктор Орбан претендује на улогу савременог ујединитеља мађарских земаља – од Јадрана до Буковине и од Беча до Трансилваније.
Док мађарски националисти сањају о повратку Трансилваније, званични Букурешт исто тако активно разматра о неправедности актуелних граница. Тежња великорумунских кругова на челу којих се данас нашао председник Румуније Трајан Бесеску да придружи молдавске територије оваплоћује се у иста дејства као и политика Будимпеште у погледу трансилванијуских Мађара: великодушна подела пасоша и финансијских грантова уз пратњу изјава о неправедности резултата светских ратова – између осталог другог светског. Не чуди што прорумунско руководство саме Молдавије са своје стране прихвата сличне сигнале у духу повољном по себе. Оно је спремно да у сваком тренутку спроведе сопствени мали победоносни рат против Придњестровља које је изјавило своје самоопредељење.
Списак актуелних и потенцијалних сепаратистичких жаришта на еврпској карти може се наставити до у бескрај. А првобитни узрок има комплексни карактер – преседан косовског сепаратизма оружано-терористичке природе уз подршку од стране Запада, између осталог НАТО-а и ЕУ, говори експерт Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Ана Филимонова.
– Претња од диверзантско-териростичке активности за Европу пре свега потиче са територије квазидржаве Косово. Она такође јача захваљујући деловању договарајућих снага и структура Запада које подржавају “Косово”. Постоје међународне институције. Сличне проблеме треба постављати и решавати како у правном, тако и у дипломатском погледу. Међунаордно право ипак треба да буде на стражи законитости.
У покушају да се постави препрека на путу сепаратизма у источноевропским земљама ЕУ је још 1999. године увела Пакт стабилности за Југоисточну Европу. У његовој основи лежао је принцип решавања социјално-економских и других проблема сваке од земаља региона изоловано од осталих. Како је окарактерисао ту ситуацију професор јавног права Универзитета у Приштини Енвер Хасани, реч је о политици фокусираној на држави, а не на територији. Ипак развој ситуације око Косова и активизација сепаратизма у другим регионима Источне Европе су показали да ЕУ није пошло за руком да заустави вирус сепаратизма на својим границама. А многи на Западу изгледа томе нису ни тежили.
