Србија међу земљама са највишом стопом незапослености младих у Европи. – Стручњаци све чешће радно место траже у иностранству
Након шест година напорних студија медицине, коју је завршио у року и са високим просеком, Александар Стојанов (26) из Ниша и даље чека дан када ће обући бели мантил и окачити стетоскоп око врата. Од како је прошлог јуна положио Хипократову заклетву, ниједна здравствена установа у његовом родном граду није расписала конкурс за лекаре, па Александар све интензивније размишља о одласку у западну Европу, због чега учи немачки језик.
„Најсрећнији бих био када бих добио посао у својој земљи и сваки дан пратим да ли нека здравствена установа у Нишу тражи лекаре, али не седим скрштених руку, већ учим стране језике, с обзиром на то да је доста мојих колега након дугогодишњег чекања на посао нострификовало своје дипломе и сада раде у иностранству”, каже овај млади лекар у разговору за наш лист.
Александар је један од 2.153 незапослена лекара у нашој земљи и један од 206.000 младих особа који се налазе на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ), а истраживање које је спроведено у Београду, Нишу и Новом Саду показује да је стопа незапослених младих у Србији једна од највећих у Европи. Први човек ове установе Дејан Јовановић упозорава да свака друга млада особа у нашој земљи нема посао и додаје да се на евиденцији Националне службе за запошљавање налази 206.000 особа млађих од 30 година. Он такође скреће пажњу на чињеницу да чак 40.000 њих нема ни средњу школу, односно да високој стопи незапослености младих пре свега кумује недостатак формалног образовања, односно неадекватна стручна спрема. Подаци Националне службе за запошљавање говоре да скоро трећина младих у нашој земљи спада у неквалификовану или полуквалификовану радну снагу, 60 одсто њих има трећи и четврти степен средње школе, док свега девет одсто младих има више и високо образовање.
„На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се 55.802 особе са завршеним факултетом и они у просеку чекају на посао двадесет месеци, што је дупло мање од осталих особа који се налазе на евиденцији наше службе. Од укупног броја високообразованих особа, 26.265 њих су млађи од 30 година. Наши подаци такође говоре да 40.421 особа (од којих су 15.963 млађи од 30 година) има завршену вишу школу и високо трогодишње образовање. Подаци такође говоре да између 60 и 70.000 младих са евиденције НСЗ сваке године добије посао”, каже Срђан Андријанић из Националне службе за запошљавање.
Председник Уније послодаваца Србије (УПС) Небојша Атанацковић, скреће пажњу на чињеницу да многе младе особе са факултета излазе без стручне праксе и практичног знања, а то незнање – кошта послодавца. Процене УПС-а говоре да послодавац у просеку мора да уложи неколико хиљада евра да би обучио запосленог да добро обавља свој посао, а њихова статистика говори да чак 39 одсто послодаваца организује додатне обуке и усавршавања.
Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије истиче да је у прошлој години највише младих особа са завршеном средњом стручном спремом добило радну књижицу, док су високообразовани млади стручњаци углавном запошљавани у финансијском сектору. Она наглашава да је стопа самозапослености младих у Србији дупло нижа од европског просека и износи свега шест одсто и упозорава да у наредном периоду чак 54 одсто послодаваца нема у плану ново запошљавање.
———————————————————-
На посао чека:
8.687 економиста
5.849 правника
2.067професора разредне наставе
2.153 доктора медицине
1.397инжењера архитектуре
1.355менаџера
————————————————————
Тражена занимања
– стручњаци за финансије,
– инжењери електротехнике, електронике, машинства и грађевине са одговарајућим лиценцама,
– ИТ стручњаци,
– математичари,
– наставници страних језика,
– анестезиолози
– кардиолози
– офталмолози
– фармацеути
