Вучић ће и воду да нам прода! На добош иду и комунална предузећа као водоводи, гробља, градско зеленило…

Београд — Колико год да се дуго разговара о томе да ли приватизовати комунална предузећа и која, толико дуго се тај сектор опире промени титулара власништва.

Међутим, судећи по првим акцентима нове Владе, биће неминовна консолидација комуналног система у целини јер већина предузећа има проблем с ликвидношћу, вишком запослених, недостатком стратегије развоја и инвестиција у основна средства.

Тек грађани су незадовољни, посебно стањем водоводног система јер је чак у више од 40 одсто водовода вода неисправна за пиће.

Почетком године из Министарства привреде је саопштено да се још не разговара о приватизацији јавних предузећа и да ће она уследити тек након што се предузећа припреме за њу, да се најпре мора разговарати о професионализацији менаyмента, увођењу корпоративног управљања, лиценцирању директора и чланова надзорних одбора да бисмо добили професионалну и нестраначку управу.

Комуналци су изричити да не треба улазити у поступке приватизације водоснабдевања и гробља. У неким областима је могуће направити неке облике јавно-приватног партнерства: градском саобраћају – али аутобуском, не и шинском превозу, затим код зеленила се може расписати тендер за уступање одређених зелених површина, затим неко може направити своју пијацу на простору где ће се бавити пијачном делатношћу, али без гашења предузећа које је основано и које треба да буде носилац развојне функције у области комуналне делатности.

Разговори о реформи јавно-комуналних система у Србији су се интензивирали откако су донети закони о комуналним делатностима, о јавној својини, о јавном и приватном партнерству и концесијама те о водама. Комуналци тврде да је већина прописа у тоталној супротности с њиховим захтевима, националним и државним интересом јер је због могућности приватизације појединих делатности комуналне привреде, као што је водоснабдевање, угрожена безбедност свих грађана.

Процењујући укупну државну имовину, потпредседник Грађевинско-индустријске коморе Србије Горан Родић изјавио је да имовина комуналних предузећа вреди између 10 и 15 милијарди евра. Комуналци кажу да није добро да се државни монопол у области комуналних делатности у потпуности замени приватним јер интерес профита не препознаје увек стратешке, развојне, безбедоносне и социјалне аспекте. Они верују да ће повољни инвестициони кредити и бесповратна средства из фондова ЕУ, намењена тој делатности, бити доступнији јавном него приватном сектору.

У расправама о томе шта и како приватизовати, као најосетљивија од свих области истицано је водоснабдевање. Комуналци свој став бране чињеницом да у светски експерти прогласили воду стратешким ресурсом 21. века, који је као незаменљив извор живота опште добро и за који ће се водити ратови. Кажу да јавно и приватно партнерство подразумева да ће се некоме пружити могућност да откупи власништво водовода до 49 одсто, некоме дати концесија над канализацијом и пречишћавањем воде на 50 година, што значи да би тај неко имао пуну контролу над оним чиме се бави, што даље значи да вода не би била заштићена јер је производња и дистрибуција воде, каналисање и пречишћавање отпадних вода део јединственог техничко-технолошког система.

Познаваоци прилика у области комуналних система постављају питање ко ће проценити вредност предузећа, шта ћемо радити где имамо помешано власништво – јер није извршена идентификација власништва. На пример, за локални водовод који су грађани изградили својим новцем и поверили на управљање предузећу за водоснабдевање, локална заједница каже да је њен, па би то био својеврсни облик конфискације имовине. Зато би се претходно морао спровести читав низ радњи и поступака да би се тачно идентификовало власништво над имовином – ко је носилац, ко је титулар, коме шта припада.

 

Дневник