Извештај председника Србије Народној скупштини Републике Србије представља врхунац политичког лицемерја, дефетизма и подмуклог проалбанског деловања Александра Вучића.
Председник свој извештај почиње констатацијом да у јужној српској покрајини нема Срба у срединама као што су Ђаковица, Качаник, Глоговац, Косово Поље па стога Србија на Косову и Метохији нема шта да тражи. За Косово Поље се извинио јер су се из тог места јавили Срби који тамо живе па су председника тако демантовали. Председник Србије лаже када каже да на КиМ живи само 95 хиљада Срба. Сама чињеница да попис никада није извршен говори да нас председник обмањује. Подаци Епархије рашко-призренске говоре да најмање за трећину има више Срба на КиМ. У исто време председник се не либи да у Савету безбедности УН број Албанаца у јужној српској покрајини подигне на милион и осамсто хиљада. Чак и директор Форума за етничке односе Душан Јањић, иначе оранизације која преферира за независност самопроглашене републике Косово, говори да Албанаца у јужној српској покрајни има највише до милион и двеста хиљада. Реално, њихова бројка се креће између 700 и 800 хиљада што и подаци са парламентарних избора потврђују.
Поставља се питање зашто председник смањује број Срба а повећава број Албанаца? То ради зато да би лакше предао и продао јужну српску покрајину. Иначе треба споменути да је највећи број Срба доживео егзодус у време када је Александар Вучић био министар информисања у влади Мирка Марјановића. Тада је отишло више од 200 хиљада Срба. Занимљиво је да током десет година своје владавине проблем интерно расељених Срба Александар Вучић никада није споменуо. Он и сада не оклева да каже да се Срби и данас селе у току његове владавине. Том приликом заборавља да успех званичне државне политике Србије је у томе да ли се Срби селе са КиМ или не. Ако се селе, онда је то неуспешна национална политика. У нечему се ставови председника Србије подударају са платформом ослободилачке војске Косова. Она се огледа у томе, да што је мање Срба лакше се прави још једна албанска држава на Балкану.
По председнику Срби на КиМ су малоумни јер више воле да живе у одмрзнутом конфликту, тј. у независној држави Косово него по Уставу Републике Србије у својој држави
Председник у свом извештају још каже да је 85% Срба на КиМ против замрзнутог конфликта. Не зна се ко је и када вршио те анкете али се зна да председник лаже као пас. По председнику Срби на КиМ су малоумни јер више воле да живе у одмрзнутом конфликту, тј. у независној држави Косово него по Уставу Републике Србије у својој држави.
У жељи да прикаже како он и његова власту помажу Србима на КиМ он говори да се та помоћ огледа у 750 милиона евра колико Србија издваја у ту сврху годишње. По председнику сваки Србин на КиМ, па и онај тек рођени, добија 80 хиљада евра годишње. Из бројке се види да председник опет лаже. Тај новац на КиМ међу Србима се није појавио. Ако је истина, највероватније да је завршио у рукама Александра Вучића и његових криминалаца. Ако није, што је можда изгледније, председник Србије језиком надувавања бројки жели да каже грађанима Србије, ако се одрекнемо јужне српске покрајине остаће нам 750 милиона евра. Па зар то није проалбанска политика?
У свом говору председник каже да он нема решење за Косово и Метохију. Какав идиотизам и која политичка будалаштина. Десет година води преговоре а не зна какво је решење за КиМ. Што је још апсурдније та његова констатација је наишла на буран аплауз присутних народних посланика. Наш народ би рекао, према свецу и тропар.
У жељи да нам покаже како никаква аутономија за Албанце у јужној српској покрајни у оквиру Репбулике Србије не долази у обзир он каже да нема Албанца који је за аутономију него су сви за независну државу. Какво проалбанско становиште. Па зар неко пита десет милиона Каталонаца да ли су за аутономију или државу у Шпанији, или Чечене у Русији, или Корзиканце у Француској.
Крилатица Александра Вучића годинама понављана „Не дам Трепчу, не дам Газиводе“ пала је у воду. И као што је све друго предао и препустио сепаратистима тако је и ово богатство и хидросистем који је Србија својим новцем изградила предао окупаторима и сецесионистима. Од издајника се друго није могло ни очекивати
Чудно је да оваква национална политика у јужној српској покрајини задовољава председника Српског покрета Двери. Он каже да је са председником Србије по том питању имао изузетно озбиљне и конструктивне разговоре. Какви су они могли да буду ако председник каже да нема решење за Косово и Метохију. Бошко Обрадовић изјављује још бизарније да је Српска напредна странка политичке ставове о КиМ преузела од Српског покрета Двери. Како кад председник Србије нема никаво решење за проблем јужне српске покрајине?
Пре неки дан америчко министарство енергетике послало је допис Београду да су на основу Вашингтонског споразума САД спремне да преузму језеро Газиводе и хидросистем Ибар-Лепенац. Крилатица Александра Вучића годинама понављана „Не дам Трепчу, не дам Газиводе“ пала је у воду. И као што је све друго предао и препустио сепаратистима тако је и ово богатство и хидросистем који је Србија својим новцем изградила предао окупаторима и сецесионистима.
Од издајника се друго није могло ни очекивати.
Косовска Митровица
Србин.инфо
Ponovo navodim moj raniji komentar nadajući se da će isti pročitati bar neko ko ima prepoznatljivost i mogućnost da nešto pokrene ili da nešto učini za Srbe kao Srbin za svoj rod, poštujući istoriju i želeći
opstajanje u budućnosti naših potomaka . Evo opet isto:
Uzimajući u obzir da je suživot Srba i Albanaca na istom prostoru pod istom državnom upravom potpuno nemoguć ,apsolutno nekompatibilan – ne uz omalovažavanje jednih ili drugih već zbog prirodnih razlika koje su iskristalisane kroz protok hiljade godina – pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija.To bi trebalo da bude jedini realni pristup problemu oko KiM.
Ako Albanci sa jedne strane i Srbi sa druge strane žele dobro svojim narodima tada treba u razmjeni teritorija da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te morska obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od magistrale Priština –Drač, (da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i takođe da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu
Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . (Pored svih sladunjavih priča danas – Srbi i Albanci jedni sa drugima na istoj teritoriji – potpuno su nekompatabilni)
Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid koji Gračanicu uklapa u srpske teritorije, a Prištinu u albanske teritorije. da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino , iako ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).
Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio njihov Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao mogućnost za svoj vlastito željeni razvoj.
(Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja, a meni bi bilo drago da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju isuviše kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze,stav profitera makar vrlo sitnih,beznačajnih..i uklapanje u zapadni materijani poredak pun zla i nesoja svake vrste.
Mnogi će reći-nema razmjene teritorija , jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je Skadar bio naš, ali sada tu u većini živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da će se ovaj predlog ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca (ne građanska) i da su Izraelci non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku (koja bi bila značajna za čitav Jadran) i saobraćajnice od te luke do Mađarske
Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda i rudnog bogatstva u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije i potomstvo.
Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)
I ponavljam – ako izgubimo KIM – a sve ide ka tome – mi smo izgubili sami sebe. I nikada više nećemo se pronaći. Ostaćemo prokleti za vječita vremena.
Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu.
Dobar ti je ovaj komentar. Razuman i umeren predlog. Ali stvar je u tome da se u pregovore nikad ne ide sa predlogom krajnjeg rešenja, nego sa maksimalističkih pozicija. To rade šiptari za koje “nije prihvatljivo ništa manje od nezavisne države”. Jeste, jeste, prihvatljivo je, samo treba biti mudar. Prvo i mi treba da istaknemo svoje maksimalističke ciljeve: u sastav unitarne Srbije da udje KiM bez autonomije, a osim toga da se revidira i teritorija Albanije, tj. da Srbiji pripadne cela južna albanija… ili će biti rata (pritom biti zaista spreman da ratuješ, jer se blefiranje odmah prepozna), zatim da se uhapse i srpskom pravosudju predaju šiptarski zločinci, uključujući i one amnestirane (spisak pažljivo sastaviti), da se nato tornja sa KiM-a. Može eventualno manji broj un vojske da ih zameni, ali i ne mora, da se razoružaju svi šiptari, da se oslobodi sva okupirana imovina, crkvena i privatna, preduzeća i drugi resursi republike Srbije koje su šiptari rasprodali da se vrate u posed Srbije, da nato nadoknadi svu štetu pričinjenu tokom bombardovanja… može se uključiti i čišćenje tla od uranijuma, ali to treba dobro sročiti… ima još mnogo tačakka koje bi trebalo navesti, što više to bolje. Kad tako ideš na pregovore, možeš se nadati da ćeš posle dugog natezanja i ustupaka ipak dobiti veći deo onog što si hteo.
Nasuprot tome, kad kao ovaj žvalavko i metiljavko ideš na pregovore ko bula u jagode sa imbecilnom izjavom kako nemaš pojma šta da radiš i predložiš, to je isto kao da si prihvatio sve što druga strana hoće.
Tako se ne pregovara i to znaju i deca na ulici kad trampe sličice fudbalera ili druge dečje zanimacije. Čak ni osnovac neće započeti svoje pregovore sa rečenicom kako nema pojma šta hoće.
Psiho treba da se mane pregovora i vlasti. Nije to za njega. On to ne zna da radi. Neka ide da se bavi unucima, igra košarku sa klincima iz kraja, juri muškarčiće, šmrče kokain i loče vino. Za to nije potrebno nikakvo znanje ni umeće, a i mnogo je zanimljivije od politike.
Мислим да нам се све време провлачи (или подмеће) крупна стратешка грешка у избору стране са којом преговарамо. Шипрари јесу оруђе Албанаца, али и они су само алат у рукама Ватикана. Ватикан их је довео, ватиканским новцем (преко њихових филијала) су финансирани, ватиканска војска (НАТО) им је ”ослободила” територију. Не преговара се са чекићем или длетом већ са оним који управља тим алатима. Имам утисак да се преговори намерно воде са погрешном страном како би се потрошило сво време овог народа.
Mislim da su nato i oni čija je on vojska odugovlače sa konačnim rešenjem, jer su potpuno svesni da su izeli ono što se ne jede sa bombardovanjem SRJ, da KiM nikad neće biti njihov, da su zreli za doživotne zatvorske kazne i prezir čitavog sveta. Sad ih mrzi da to priznaju, pa kruže oko KiM-a ko mačka oko vruće kaše. Kratko rečeno, zapad je nokautiran neočekivanim suprotnim efektom svih njihovih zlikovačkih akcija u SRJ i Srbiji. Tu su, naravno, najvažniju ulogu odigrale Rusija i Kina, ali je svoj doprinos dalo još dosta trezvenih političara zemalja koji su bili u stanju i spremni da shvate da ono što rade vodeće zemlje zapada nije ispravno i da se treba skloniti sa njihovog puta. A ni mi nismo sedeli skrštenih ruku. Ima jako mnogo ljudi koji su doprineli ovakvom toku: arheolog prof. dr. Djordje Janković i dr Jovan Deretić koji su dokazali da je ovaj prostor od vajkada bio naš, zatim Goran Ivanišević i Aleksandar Dorin koji su u velikoj meri raskrinkali srebreničku prevaru, a onda i mnogi drugi naučnici, novinari, ljudi od pera i reči kao npr. Peter Handke koji su uspeli da srpsko ime operu od kleveta kojima su ga prljali strani i domaći gadovi. Mnogo je Srba i nesrba radila na ovom zadatku, samoinicijativno, po sopstvenoj savesti i u nekom trenutku su njihovi napori interferirali, harmonizovali se i saželi i dali rezultat. Jedan po jedan zapadni političar, jedna po jedna država i organizacija dižu ruke od svojih ljubimaca šiptara i njihove nezavisne države. Daleko od toga da je sve završeno, a pogotovu ne smemo da se nadamo da smo već pobedili. Još je mnogo posla pred nama, ali najvažnije je da smo mi shvatili. Srbi malo teže shvataju, ali kad shvate…
Волео бих да сте у праву. Иза ове приче је вишеслојна позадина. Руси нас воле јер смо братски народ, а Кинези због Бате Живојиновића и некадашњег комунизма. Међутим, овде не долазе Руси и Кинези већ њихове компаније, а оне су у Русији већином хазарске, а у Кини Ротшилдове. А ту су већ неки сасвим другачији интереси и прорачуни.
Све великане које сте побројали (и оне које нисте) треба искористити за унутрашњу употребу, за враћање изгубљеног сећања и дизање свести и морала наших људи.
Зло има ту праксу да мења структуре кроз које делује. Таман кад га нађете иза на пример Америке, оно је већ променило правац одакле напада. Ово је време инерегнума, када је Америка ослабила, а Кина још није довољно ојачала. Или можете то да читате и овако – Рокфелери су у паду, а Ротшилди још нису преузели све полуге. Кина је сада као Америка са почетка 20. века – џин у успону и економска нада сиротиње.
Да ли нека држава признаје или не признаје Косово, нема више много значаја. Међународно право, је такође стављено ван функције. Моћ је са држава одавно прешла на мултинационалне компаније, а из њих је упумпана у невладине и надвладине организације. На примеру СЗО се види колика је моћ нечег таквог, када је због ”страшне” короне све заустављено и пола света отерано у кућни притвор.
Није ово први ресет цивилизације. Срби су незгодан пример, нису се ресетовали ни овај, а ни претходни пут, пре 2.000 година. Зато смо мета и они неће стати до краја – нашег или њиховог.
Пуно вас поздрављам
Lepo ste primetili ovo o šetanju zla kroz različite prostorije i nivoe. Medjutim, meni je već duže vreme bolno jasno da su sile zla svuda oko nas. Neko mudar davno reče da su izgledi da pobedi zlo mnogo veći nego da pobedi dobro, jer zlo je vredno, ono radi i svrdla neprekidno i neumorno, a dobro je lenjo i polazi od toga da njega kao dobar princip čuva Bog. Ipak iz istorijskog iskustva većine naroda sveta vidi se da se dobro ipak u nekom trenutku trgne, ponekad u zadnji čas, pred samo uništenje, i natera zlo na povlačenje. Šteta što ga nikad dosad nije do kraja uništilo.
Mislim da je medjunarodno pravo još uvek na snazi, mada nešto manje nego pre pedesetak godina. Još uvek se na njega možemo pozivati, još uvek nam može biti od velike koristi, naravno, ako njime upravljamo vešte i u kombinaciji sa ostalim argumentima. Što ga više nacija poštuje, to će ono biti više na snazi.
O multinacionalnim kompanijama, odnosno budućem seljenju moći u privatni sektor sam pisao pre desetak godina. Tad je taj proces nazivan prelaskom na društvo kompetencija, mada se uopšte ne radi o kompetencijama, nego o kapitalu, ucenama, potkupljivanju i mnogim drugim, mnogo strašnijim merama, kao što ni cilj nije bio društvo u kom će se povećati kompetencije, već naprotiv. Iako nisam znao koliko će naopak ovaj proces biti, instinktivno mi se nije svidjalo to “odumiranje države” za koje su se teoretičari zalagali. Kao i uvek, i protiv ovog procesa postoji lek, koji će čovečanstvo primeniti pre ili kasnije.
Takodje mislim da napadi na nas nisu izazvani našim odbijanjem da se resetujemo. Nema tu nikakve naše krivice/odgovornosti. Da smo se resetovali po njihovom receptu postali bismo u najboljem slučaju ustaše, ako bismo uopšte postojali. Neka hvala. Ali po mom mišljenju ovde se radi samo o osvajačkim pohodima moćnika i njihovoj suviše dobroj memoriji. Hitler je više puta ponovio kako smo ga mi, Srbi, više puta ujeli za srce. A kad je on to, moliću lepo, uopšte došao u kontakt sa nama? U 1. svetskom ratu je bio na zapadnom frontu (bar prema njegovoj, očigledno lažnoj biografiji), od kraja 1. s. rata pa do dolaska na vlast ne verujem da je video i jednog Srbina, a po dolasku na vlast od svih Srba sretao se isključivo sa princom Pavlom, ugladjenim, finim, lepo vaspitanim, i prema moćnom hitleru krajnje poniznom gospodinu. To je ili priča o vuku i jagnjetu koje muti vodu ili hitlerovo sećanje seže čak tamo negde u doba rimskog carstva, kad su Iliri, tj. mi, Srbi, kao i ostala “germanska plemena”, takodje mi, Srbi, zadavali mnogo glavobolje rimskim imperatorima. Da li se Hitler sećao tih ujeda za srce? Čini mi se da se ne radi ni o tome, nego o lovu. Oni se igraju ubijanjem Srba i ostalih Slovena da prekrate predugo vreme i ubiju dosadu. Kao što u lovu ubijaju nedužne životinje bez ikakvog razloga, samo zato što im se može, tako ubijaju i nas.
Ovde ne mogu da detaljno obrazlažem ništa, pa ni ovo. Stvari svakako nisu tako jednostavne kako nam ih prikazuje štampa, a pogotovu memoari njihovih isluženih političara koji se trude da još malo posluže svojoj zlikovačkoj zajednici.
I da, skoro zaboravih, preporučujem vam da uvek kad zaustite da kažete “Hazari” pokušate sa “odbegli zlikovci iz 2. s. rata”. Videćete koliko će vam se sve bolje posložiti i kako ćete dobiti jasniju sliku sveta.
Puno pozdrava i vama.
PONOS ILI ZANOS?
Kod nas najčešće korišćena reč je ponosni na sebe. Predsednik je ponosan na sve što je uradio, a takođe ministri su ponosni, prvo na šefu, a zatim na sebe za sve što su učinili za prosperitet zemlje i naroda, a bogami i na sebe. ΛV je zamerio iz duše svoje ministrima što nisu uradili korisne projekte i ne troše dovoljno novca na projekte. S druge strane, ministri su odabrani po kriterijumu poltronstva, šlihtanje, klimoglavstvom i hvalospeve prema predpostavljenom. Ovi kriterijuma izbora ministara i drugih državnih činovnika traje koliko traje i ΛV, od 2012. godine bez prestanka, samo se intenzitet menja.