Вучићев режим у првих шест месеци 2014. задужио Србију са додатних 1.5 милијарди евра!

Додајте Србију данас у ваше изабране изворе вести

Пратите наше најновије вести

Јавни дуг је у првих шест месеци порастао за 520 милиона евра. У поређењу са претходном годином, то је спорији тренд. Међутим, када се на то дода обавеза преузимања дуга бившег ЈАТ-а, а која још увек није реализована и кредити УАЕ за буџет и пољопривреду, што је ратификовано, али не повучено, тај раст је много већи и износи око 1,5 милијарде евра.

Према актуелном буџету за 2014. годину потребно је још око 2,5 милијарде евра додатног задужења како би се покрили сви расходи и измириле обавезе по основу кредита. Уколико не буде било оштрог ребаланса, вероватно и више. Према процени Фискалног савета, 2014. годину би, уколико наставимо истим темпом, могли да завршимо са јавним дугом од око 70 одсто БДП.
– Дефицит наставља да расте. У првих шест месеци ове године дефицит је за око једну четвртину већи у односу на исти период претходне године. Републички дефицит је у јуну био 116,65 милијарди динара.

У јуну месецу је дефицит био мањи у односу на јун 2013. године за 50 одсто, али треба видети да ли ће се тај тренд наставити и у наредним месецима. Процене су да ће дефицит до краја године бити доста већи од пројектованог.

Приходи буџета су у првих шест месеци порасли номинално за 6,7 одсто, а порески приходи 5,5 одсто. Међутим, готово читав раст прихода последица је драстичног раста стопе пореза на добит, у реалном износу скоро три пута, и раста добити неких јавних предузећа као што је Телеком, објашњава државни секретар Министарства финансија у Влади Мирка Цветковића.

Приходи по основу пореза на добит порасли су три пута. у јуну месецу. Приходи по основу ПДВ и акциза су номинално порасли, али реално, укључујући инфлацију, су на нули.

Расходи настављају да расту упркос најављеним мерама штедње. Укупни издаци буџета су порасли у првих шест месеци за 9,3 одсто у односу на исти период прошле године. Највише расту расходи за отплату камата, чак 40 одсто, и достижу ниво од чак 12,2 одсто свих текућих расхода. Такође, повећане су субвенције и буџетске позајмице за трећину. Велики раст субвенција резултат је одлагања завршетка процеса реструктурирања државних предузећа и све тежег положаја у којима се иста налазе.

Блиц

Додајте Србију данас у ваше изабране изворе вести

Пратите наше најновије вести