Вучићеве “мере” (ни)су повећале запосленост

На представљању новог броја часописа Квартални Монитор, главни и одговорни уредник Милојко Арсић је навео да је, према статистици, у Србији у другом кварталу ове године формална запосленост повећана за 10,2 одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али да то не потврђују други макроекономски показатељи који би требало да прате повећање формалне запослености.

“Пораст запослености од 10 одсто је велика промена и значило би да је 200.000 људи добило посао. Да је тачно, то би требало да има одраза и на другим макроекономским агрегатима, односно очекивали би да и бруто домаћи производ (БДП) расте знатно брже, да потрошња значајно расте и да расту приходи од пореза и дориноса”, рекао је Арсић.

Ако је стварно толико запослено, додао је, формално фонд зарада би порастао за осам одсто, па би и порези и доприноси требало да толико порасту, а они практично стагнирају и благо опадају.

Према његовим речима, сумњиви су и статистички подаци на нивоу појединачних делатности, јер када се детаљније анализирају подаци, види се да је у анкети о радној снази уочен врло висок раст запослености у делатностима у којима доминира држава, док се на основу евиденције коју воде државни органи зна да таквог пораста није било.

“Рецимо то је случај са образовањем, где је представљено да је за око 24.000 повећана запосленост. То је делатност у којој доминира држава и према подацима које имају државни органи, знамо да је тамо запосленост пала. Није могуће ни у приватном сектору да је толико запослено, јер би то значило да је отворено стотине приватних школа и универзитета”, рекао је Арсић, истичући да сличне недоследности постоје и кад су у питању неки приватни сектори.

Истиномер је направио истраживање о томе колико су мере државног субвенционисања отварања нових радних места заиста допринеле порасту запослености. Иако су у експозеу премијера Александра Вучића најављиване као мере које ће повећати запосленост и смањити сиву економију, годину дана након почетка примене, оне нису дале значајније резултате, закључак је стручњака, саговорника Истиномера.

Наиме, од 1. јула прошле године почеле су да важе измене закона којим је омогућено да послодавцу који ангажује нове раднике држава у наредне две године субвенционише порез на доходак, као и уплате за здравствени и ПИО фонд у висини од 65 до 75 одсто, у зависности од тога колико нових радника запосле. Послодавац има право на повраћај 65 одсто пореза и доприноса уколико запосли од једног до девет радника. Ако запосли од десет до 99 радника има право на повраћај пореза и доприноса у висини од 70 одсто, а за 100 и више радника повраћај је 75 одсто.

Ова мера не само да је требало да повећа запосленост и смањи сиву економију, већ је, поред измена Закона о раду, приватизацији и стечају, требало, по речима премијера Александра Вучића, да допринесе и привредном опоравку целе државе. Ипак, после годину дана, ове погодности користи само 7.909 послодаваца. Истиномер је добио податке од Пореске управе према којима су у периоду од 1. јануара до 31. јула ове године послодавци тражили повраћај пореза на доходак грађана за 20.309 запослених. Тај број благо расте, јер је од почетка примене ове мере 1. јула до 31. децембра 2014. укупно 6.341 послодавац тражио повраћај пореза за 16.083 новозапослена. Укупно је од почетка примене ове мере, од 1. јула прошле до 31. јула ове године, по овом основу Пореска управа одобрила око 96 милиона динара повраћаја пореза на лични доходак.

Из података које је Истиномер добио од Пореске управе види се да је највећи број послодаваца који су тражили повраћај пореза за новозапослене, запослио од једног до девет радника. У тој групи је 7.704 послодавца и они су запослили 13.142 радника. У истом периоду само 195 послодаваца који су имали више од десет (али мање од 100 ) новозапослених користило је ову субвенцију државе. Најмање послодаваца било је у могућности да запосли 100 и више радника. Од почетка године до краја јула само њих десет искористило је могућност повратка 75 одсто пореза на доходак за запослене раднике.

Повраћај пореза у периоду од 1. јула 2014. до 31. децембра 2014. године

Број новозапослених по фирми	Број послодаваца	Укупан број новозапослених	Укупан износ повраћаја пореза (динари)
1-9	6.174	10.506	41.948.340
10-99	160	3.030	10.929.069
100 и више	7	2.547	11.064.956
Укупно	6.341	16.083	63.942.526

Извор: Пореска управа

Повраћај пореза у периоду од 1. јануара 2015 до 31. јула 2015. године

Број новозапослених по фирми	Број послодаваца	Укупан број новозапослених	Укупан износ повраћаја пореза (динари)
1-9	7.704	13.142	21.672.892
10-99	195	3.934	6.049.517
100 и више	10	3.233	4.278.752
Укупно	7.909	20.309	32.001.161

Извор: Пореска управа

Економиста Љубомир Маџар каже да број новозапослених за које су послодавци тражили ове повластице “није импресиван”.

“Постоји процена да у сивој економији ради између 300.000 и 400.000 људи, тако да број од 20.000 новозапослених није импресиван. Поготово што немамо анализу да ли су они запослени са листе Националне службе за запошљавање или су код тог послодавца радили на црно или преко омладинске задруге“, каже Маџар за Истиномер.

Он напомиње и да је субвенција за новозапослене ограничена мера и да траје две године.

„Видећемо какво ће бити пријављивање за коришћење ових повластица у наредном периоду, али морамо да знамо да се послодавцима највише исплатило да ову меру искористе од њеног почетка. Већ сад имају мањи период у коме могу да их користе. Поред тога, постоји опасност да се по истеку ове мере смањи број запослених, јер у међувремену није побољшана пословна клима која би омогућила послодавцу да и даље задржи новозапосленог. А какав је наш пословни амбијент најбоље се види по великом броју радњи и предузећа који се затварају“, каже Маџар за Истиномер.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије каже за Истиномер да је у ситуацији када послодавци размишљају како да опстану тешко размишљати о томе како запослити нове раднике.

„У привреди је смањена тражња, сви послодавци се боре да опстану на тржишту, али ако, рецимо, неки произвођач нема повећану тражњу и пласман, он нема потребе да шири своју производњу примањем нових радника. Тако да ова мера субвенције за новозапослене мора да иде заједно са другим погодностима које ће привредницима олакшати пословање“, наводи Атанацковић.

Ипак, иако су за само 20.000 новозапослених тражене повластице, статистика бележи значајно већи пораст запослености. Према недавно објављеним подацима Националне службе за запошљавање, у другом кварталу 2015. године запосленост се повећала за 2,4 процентна поена у односу на исти квартал 2014. године. А према анкети о радној снази коју је урадио Републички завод за статистику (РЗС), стопа запослености у другом кварталу ове године порасла је за 2,8 процентна поена у односу на други квартал претходне године. То је око 150.000 новозапослених! Али, требало би знати да је РЗС овај податак добила на основу анкете рађене на узорку од око 13.000 домаћинстава, а у запослене су урачунати сви радно активни који су у току седмице у којој је вршена анкета, радили макар један сат и нису морали да буду пријављени.

Међутим, да је број новозапослених у последњих годину дана знатно већи од 20.000, потврдио је и министар рада Александар Вулин. Он је казао да према статистичким подацима имамо око 110.000 запослених више него пре годину дана.

“Напомињући да је, према статистичким подацима, пре годину дана у земљи било 1.623.317 запослених, док их је данас на евиденцији 1.734.585, Вулин је рекао да је задовољан тим повећањем, које је очигледан ефекат примене Закона о раду.”
Тањуг, 29. 7. 2015. године

Ако упоредимо податак који је изнео министар Вулин са подацима Пореске управе о броју новозапослених за које су послодавци тражили повраћај пореза на доходак грађана, видимо да нису сви послодавци тражили повраћај, иако имају новозапослене у својој фирми. Небојша Атанацковић објашњава да то не треба да чуди, јер, како каже, многи послодавци нису били обавештени о донетим мерама, а многи су сматрали “да им је лакше да не искористе то право него да губе време у чекању испед шалтера”.

„Поред тога има и оних који нису веровали да ће доћи до реализације тог повраћаја. Мали број оних који су користили ту бенефицију говори и о томе да се послодавац када запошљава руководи тиме да ли му је радник заиста потребан. Када би држава платила све трошкове за новог радника, а за њега нема посла, онда би он само представљао сметњу“, каже Атанацковић.

Мијомир Лакетић, Истиномер.рс