НОВИ САД – Члан Савета гувернера Народне банке Србије Миладин Ковачевић упозорио је данас да је велики проблем то што задуживање наше земље драматично расте и нагласио да се криза дуга може превазићи покретањем “општег фронта реформи” у око 20 економских и друштвених сегмената.
“Задуживање води ка неодрживости дуга у 2014. и 2015. години, јер се стопа његовог сервисирања пење на 40 до 45 одсто”, односно толики су ануитети у односу на целокупан извоз робе и услуга”, рекао је он у Новом Саду, на конференцији посвећеној мерама за излазак из кризе и изазовима од 2013. до 2020. године. Нагласивши да нам без коренитих и широких реформи перспектива није сјајна, Ковачевих је подсетио да је дуг наше земље у овој години већи од две милијарде евра и додао да је планирано да спољни дуг догодине буде од 1,5 до 1,6 милијарди евра, плус унутрашње задуживање.
Оцењујући да је стање јавног сектора “генератор свих слабости”, Ковачевић је нагласио да је реформа те области основна претпоставка за трајну консолидацију, у првом реду фискалног сектора, а онда и укупне привреде односно економије наше земље.
Најважнији циљ реформе јавног сектора је консолидовање јавних финансија а међу кључним мерама за превладавање кризе су подстицање државних инвестиција, подршка извозној привреди и запошљавању, очување социјалних функција државе и продубљавање финансијског тржишта кроз корпоративизацију и приватизацију у јавном сектору, рекао је Ковачевић.
Као главне карике реформе он је навео растерећење рада и ангажованог капитала пре свега у производним делатностима, децентрализацију остварену кроз аутохтоне приходе од ренти, “еманципацију пензионог фонда”, реформисање коришћења градског грађевинског земљишта, приватизовање јавних предузећа и рационализацију администрације.
Ковачевић је оценио да фискална стратегија, коју је ове недеље усвојила Влада Србије, представља “снажан заокрет ка јачој фискалној консолидацији” јер се наша земља, како је поновио, опасно приближила “фискалном зиду”, односно граници одрживости нашег дуга.
Говорећи о основним економским и привредним показатељима, Ковачевић је оценио да до краја ове године ниће бити извесних знакова опоравка али је напоменуо да је успорена неравнотежа која је “вукла цео сyстем у банкрот”.
Успостављена је монетарна стабилност упркос инфлацији која ће на крају године достићи 13,9 одсто, казао је Ковачевић и напоменуо да је индустријска производња за десет овогодишњих месеци пала 3,2 одсто а пад у прерађивачкој индустрији је 3,6 процената у односу на исти лањски период.
Прогнозирано је да ће до краја године Србија остварити извоз робе од око 8,7 милијарди евра, што је око три одсто више него лане док ће у исто време вредност увоза достићи 14,5 милијарди евра.
Тај спољнотрговински дефицит износи 18 одсто бруто домаћег производа, који ће ове године достићи 29,7 милијарди евра што је, како је напоменуо Ковачевић, реалан пад од 2,5 процената. Тако висока стопа инфлације није последица тражње него поскупљења хране због суше, фискалних мера попут подизања ПДВ-а, акциза и раста цена енергената, рекао је Ковачевић и додао да се очекује да би смиривање инфлације могло да уследи највероватније у другом кварталу идуће године.
Скуп на којем су економски стручњаци говорили о мерама за излазак из кризе и изазовима, приоритетима и ризицима с којима ће се суочавати Србија и Војводина у периоду од 2013. до 2020. године, организовала је покрајинска Агенција за равномерни регионални развој под покровитељством Владе Војводине и Аустријске агенције за развој.
Курир
