Сви грађани који легално поседују оружје, а оружни листови су им издати по старом Закону о оружју и муницији, овај документ морају заменити до 5. марта следеће године. Иако се можда овај рок чини довољно дугим, треба имати на уму да је реч о великом броју власника као и навику многих да се све законске обавезе завршавају у последњи час.
Осим тога „стари” власници оружја мораће том приликом да МУП-у доставе и уверење о здравственој способности за поседовање оружја. Ипак, биће „привилеговани у једној ствари у односу на оне који сада набављају оружје – нису у обавези да пролазе кроз обуку у руковању пиштољима или револверима.
„Законом о оружју и муницији, који је почео да се примењује 5. марта 2016. године, прописана је замена исправа тако што су физичка лица, која су поседовала оружне листове и дозволе за ношење оружја за личну безбедност, као и правна лица, и предузетници, која су поседовала одобрења за држање оружја издата по закону који је важио до дана почетка примене овог закона, дужна да у року од три године од дана почетка примене новог закона поднесу захтев за издавање исправе, заједно са уверењем о здравственој способности”, наводи се у одговору МУП-а Србије на питања „Политике”.
Утврђивање здравствене способности за поседовање оружја уведено је актуелним Законом о оружју и муницији. О овој логичној обавези причало се дуго, а нека убиства, па и вишеструка, која су се десила минулих година и узнемирила јавност, при чему се за извршиоце знало да имају здравствене проблеме, само су потврдила њену неопходност.
„Уверење о здравственој способности за држање и ношење оружја издаје здравствена установа која је решењем министарства надлежног за послове здравља испунила услове за обављање лекарских прегледа за утврђивање здравствене способности физичких лица за држање и ношење оружја. Списак наведених здравствених установа налази се на сајту Министарства здравља”, наводе у МУП-у Србије.
Власници оружја који до почетка марта следеће године не замене оружне листове, како то налаже важећи закон, ризикују прекршајне казне од 5.000 до 150.000 динара, али и да им се одузму оружје и муниција. Иста казна предвиђена је и за оне који не доставе МУП-у лекарско уверење, а наоружани грађани су, по важећем закону, дужни да то ураде сваких пет година.
Шта се дешава са оружјем преминулог власника? Недавно је у медијима објављена прича о жени која је одслужила пет дана затвора, јер није платила изречену прекршајну казну због тога што благовремено није пријавила полицији смрт супруга, власника оружја. Редакцији „Политике” познати су и случајеви одузимања оружја заосталог у породицама после смрти власника.
Рок за пријављивање смрти власника оружја је 45 дана, а ту обавезу имају они који се у таквој ситуацији „нађу у поседу оружја”, дакле пре свега супружници или чланови породице али и друге особе.
Оружје у таквим ситуацијама треба да буде предмет оставинске расправе, али то није довољно да би га наследник задржао. Он, наиме, треба да испуни услове као и било који други грађанин који подноси захтев за издавање оружног листа, дакле да, између осталог, прође лекарски преглед и обуку у руковању оружјем. Кроз обуку не морају да пролазе само запослени или пензионисани припадници државних органа који по службеној дужности носе оружје, војске, резервне војне старешине и спортски стрелци.
Оружје преминулог власника, по пријављивању његове смрти, преузима полиција.
„Такво оружје чуваће се у организационој јединици Министарства унутрашњих послова, по месту последњег пребивалишта власника, до одређивања наследника”, објашњавају у МУП-у.
Ако за наследника буде одређена малолетна особа, оружје ће се чувати до њеног пунолетства.
„Лице које по основу наслеђа стекне оружје дужно је да у року од шест месеци од дана стицања, а то је датум правоснажног решења о наслеђивању, поднесе захтев ради издавања оружног листа или захтев за регистрацију оружја, односно пријаву држања оружја или да га онеспособи и отуђи”, кажу у МУП-у уз напомену да, ако се то не обави, оружје прелази у власништво државе.
За непријављивање полицији смрти власника оружног листа у року од 45 дана за оне „у чијем се поседу нашло оружје” предвиђене су казне од 5.000 до 150.000 динара уз заштитну меру одузимања оружја и муниције.
Аутор: Милан Галовић, Политика.рс
“…при чему се за извршиоце знало да имају здравствене проблеме, само су потврдила њену неопходност.”
Све то лепо звучи, али је чињеница да се и даље дешавају веома монструозна убиства.
Не убија оружје.Човек убија.Ако нема оружје, он ће наћи начин како да то уради.
Онај ко држи оружје, кошта га папрено.Нпр за карабин мораш да си члан ловачког друштва, па ловио, не ловио, а чланарина је око 15.000, плус лекарски преглед, плус полагае ловачког испита, плус полагање испита о оружју.
Да не дуљим.Резултат свега овога је разоружавање народа.Тако се и десило.
Сад смо остали голоруки, а овамо нам се мало-мало, па прети шиптарима, неким Бошњацима неки лудаци хоће да се отцепе,…
Све у свему, ситуација нестабилна.
Посебна је прича што су криминалци још наоружанији ко зна каквим све оружјем.
Као да нас је држава жртвовала.
Још гора прича стоји са разбојницима, који сада знају да смо разоружани, а и закон их штити по питању нужне одбране, тако да ни у својој соби данас ниси сигуран.
Тотални промашај државе.
Некоме овде треба нацртати да мафију, лопове, разбојнике и душевно болесне треба разоружати.
Зашто, рецимо, једно домаћинство не би могло да има једно оружје и да га не износи из куће и дворишта, чисто ради самоодбране од било ког зла?Без плаћања којекаквих такси.
Ако сте запели, нека буде лекарски преглед, али ни то неће смањити несреће, јер ће лудак, ако је на слободи, увек наћи начина да направи глупост.
Тако да сте са лекарским уверењем испунили форму, али суштина је остала иста, само што ћете народу узети још неке паре.
Хајде да правимо друштво које ће и психолошки бити стабилно, као што је било пре деведесетих, док није почео рат, а рат нису започели народи, већ политичари.
Да ли би и они требали да имају некакво лекарско уверење, јер њихове грешке знају да буду ненадокнадиве?