Замор од проширења ЕУ препрека Србији

Београд — Бивши шеф шпанске дипломатије Мигел Анхел Моратинос изјавио за Б92 да би главна препрека уласку Србије у ЕУ могао да буде замор од даљег проширења Уније.

Моратинос, који у Београду присуствује међународној конференцији посвећеној Првом светком рату “Европска трагедија 1914. и мултиполарни свет 2014:историјске поуке”, у организацији Центра за међународне односе и одрживи развој, поновио је у интервјуу за Б92 да његова земља неће мењати став о непризнавању независности Косова, ако то Србија прва не учини.

Србија је започела преговоре с Европском унијом у јануару ове године. Влада у Београду је оптимистична да би ти преговори могли успешно да се заврше до 2018. године и да земља након тога постане пуноправна чланица ЕУ 2020. године. Које су по вама главне препреке пред којима би Србија могла да се нађе на путу ка Унији?

“Мислим да Србија заслужује да буде пуноправна чланица Европске уније, због историјских, политичких и природних разлога. Главна препрека на том путу ће јој бити замор од даљег проширења Уније. Европа се налази у огромној финансијској кризи, али се надам да ће ново вођство које дође у Брисел, схватити неопходност да Србија уђе у клуб. Најгори сценарио би био да ти људи наставе да расправљају о унутрашњим проблемима Уније и да не гледају на потенцијале Европе на глобалном нивоу, и на ЕУ као фактор који це утицати на стабилност и безбедност на Балкану”.

Питање Косова остаје као једно од најважнијих питања на путу Србије ка Европској унији. 22 чланице су признале независност Косова, пет то није урадило, укључујући и Шпанију. Да ли мислите да ће на крају свог пута ка ЕУ Србија бити приморана да призна независност Косова и да ли ће Шпанија променити свој став по том питању?

“Шпанија неће признати независност Косова, пре него што и ако то не уради Србија. Ако Србија на крају процеса проширења може да дође до договора који је прихватљив и за Косово, онда ће и Шпанија и друге државе то подржати. Али, без заједничког договора, једнострано проглашена независност Косова је нелегална и представља кршење међународног права. Ми смо данас сведоци како једностране декларације утичу на стабилност света и види се колико је Шпанија била мудра што то није прихватила. Да закључим, Шпанија ће подржати заједнички договор, али никада неће сама прва никога признавати”.

Шта би Европска унија могла да уради са своје стране да се тензије смање и на који начин би Русија и ЕУ заједно могле да дођу до неке врсте мирољубивог решења за разрешење украјинске кризе?

“Украјина је последњи пример погрешне спољне политике Европске уније. Требало би питати Европску комисију, високог представника и државе чланице зашто се вршио притисак на Украјину да бира између Русије и ЕУ. Косовски преседан је изазвао ово што се догодило на Криму и то је један од главних разлога зашто ми нисмо подржали једнострану декларацију о независности Косова. Уместо да буде поприште сукоба Уније и Русије, Украјина би требало да буде место спајања и то би требало да буде нова политика Европске уније. То је политика здравог разума и у њу треба да буде укључена и Русија, јер ће у супротном губитници бити и Европа и Русија, док ће победници бити Сједињене Државе и Кина”.

Партије евроскептика и партије екстремне деснице постигле су велики напредак у изборима за европски парламент. Које су то грешке европских влада и такозваних мејнстрим партија које су доживеле неку врсту пораза на изборима који су одржани за викенд?

“То је био одговор грађана, јавности на програме штедње. Нажалост, они су на изборима одговор и помоћ затражили од популистичких, некада чак и фашистичких странака. 43 одсто гласова је добио Национални фронт у Француској, и то гласове радничке класе. Где је нестала подршка социјалистима? Они се нису прилагодили новим околностима и овај успон популиста могао би да представља огромну опасност за будућност Европе”.

Ви сте били на челу ОЕБС-а 2007. године, колико је питање слободе медија важно за једну државу која жели да уђе у Европску унију?

“Слобода медија је несто што је обавезно. Не знам шта се тачно догодило у Србији у последњих неколико дана, али верујем да власти треба и да ће се постарати да медији буду заштићени. Данас је немогуће сакрити неку информацију и ви не можете гушити медије, а један од основа за државе које иду ка Европској унији је слобода говора и слобода медија. Знам да у свакој земљи постоји Устав и законски оквири, али принципи слободе медија морају да буду поштовани”.

 

 Б92, УРОШ ПИПЕР