Насловна / Србија / Зар је то патриотизам?

Зар је то патриотизам?

Један од услова ЕУ: Србија мора одустати од сопствене интерпретације историјских догађаја

Пре неколико дана у Љигу, малом граду у централној Србији, општинска власт је одлучила да средња школа у том месту после много година више не треба да се зове «1300 каплара», по младим патриотама из времена Првог светског рата.

По њиховом мишљењу, школу убудуће треба назвати по једном од њених директора, због чега бивши и садашњи ученици те школе протестују, питајући се – да ли је један школски администратор важнији од 1300 доказаних хероја? Међутим, овај случај из Љига је много важнији него што се чини на први поглед, зато што он осликава суштину односа према патриотизму у данашњој Србији. Погледајмо зато ко су били 1300 каплара, чије име локална власт жели упорно да избрише.

У време када је Аустроугарска извршила агресију на Србију и дошла на подручје око Љига, започела је чувена Колубарска битка. Београд је већ био окупиран од стране непријатеља, а деморалисана српска војска се повлачила, и чинило се да је слом Србије био неизбежан. У тим околностима велики број младића из Србије и Аустроугарске је прекинуо школовање, да би се као добровољци пријавили за одбрану отаџбине. Након кратке обуке они су добили чинове каплара и упућени су на место одигравања Колубарске битке надомак Љига, која је остала упамћена као једна од највећих победа у српској историји.

После тога они су били распоређени у све јединице на фронту где им је главна улога била подизање морала и очување патриотског духа међу уморним војницима, а у каснијим биткама су се показали као најхрабрији и најспособнији српски официри. После Првог светског рата, што је такође изузетно важно, преживели каплари су чинили интелектуалну елиту Србије, будући да су постали чувени научници и друштвени делатници.

С обзиром да 1300 каплара представљају славни пример патриотизма, утолико више чуди чињеница да су се после толико времена данашње власти са великом упорношћу потрудиле да сећање на њих избришу и замене га неким другим, прилично тривијалним, без правог објашњења.

Стога би било врло занимљиво осврнути се и на примере других земаља где се патриотизам сматра темељом на коме се подижу нове генерације, а то се пре свега односи на Руску Федерацију. Тамо је у неколико недавних јавних наступа и у разговору са руководиоцима из сфере образовања, као и са самим младим нараштајима, Владимир Путин изрекао неколико констатација, које јасно одражавају државни став према том питању.

Наиме, председник Русије је казао да патриотизам није ништа друго него љубав према домовини и да без тога ни једна земља не може да постоји. Он је прошлог месеца подржао идеју издавања школског уџбеника војне историје Русије за средње школе, рекавши да ће таква књига добро доћи и младима и одраслима, јер су «неопходни оријентири на чијем примеру би данашња генерација могла да васпитава своју децу», и још је додао да «земља мора имати јунаке».

Путин се осврнуо и на покушаје да се изврши утицај на самоспознају целих народа и да им се наметне свој сопствени систем вредности. По његовим речима «то је потпуна реалност, исто као и борба за рудна богатства, а са тим се суочавају многе земље, а међу њима и Русија». И зато је закључио да «Русија мора градити своју будућност на чврстом темељу, а темељ је патриотизам. Без обзира колико дуго разматрали шта може да буде темељ и чврста морална основа за нашу земљу – ништа друго, ни боље нећемо смислити». А руским телевизијским каналима је поручио да не треба само да се боре за повећање рејтинга и веће цене за рекламу, него да треба обратити пажњу и на неговање патриотизма.

Међутим, да се вратимо на почетак ове приче, на локалну власт у Љигу која и даље покушава да упркос противљењу ученика, њихових родитеља и јавности, избрише сећање на младе хероје из времена Првог светског рата, коју су управо ту, у колубарском крају, извојевали историјску победу и показали задивљујући патриотизам.

Могуће да је њихова одлука да укину назив школе «1300 каплара», само део новог односа према патриотизму, у складу са новим околностима, или тачније речено, са управо поменутим спољним притисцима. Јер подсетимо, један од седам услова за добијање датума за почетак преговора са Европском унијом, које су донели немачки парламентарци, гласи да Србија мора одустати од сопствене интерпретације историјских догађаја, а дословно се помиње и обавеза промене свести код Срба. А да би успели у томе, можда је за почетак најлакше избрисати сећање на славне историјске догађаје. Али тада ни од патриотизма неће остати ништа.

Ратко Паић,

 

Извор: Глас Русије

Актуелно

ЕУ се припрема за почетак трговинског рата против Кине

Лидери ЕУ ће на сутрашњем самиту, поред брегзита као доминантне теме, разговарати и о политици …

Србија: Цигани газде уз подршку ЕУ

У ОПШТИНИ Бач поведена је акција да се легализује више од стотину кућа са помоћним …

9 Коментара

  1. Andrijan Sokolović

    NIKADA NE ODUSTAJEM OD SVOJE I NEĆU SE STIDETI SVOG NARODA I NJEGOVE ČASNE ISTORIJE !!!

  2. Хоће швабе да избришу из сећања њихов највећи пораз. Колубарску битку. Јел треба и да верујем да Војвода Живојин Мишић никад није ни рођен.

  3. Kakve veze ima EU sa promenom imena škole u Ljigu? Tekst je tendeciozno napisan i ne odobravam ga.

    • Jebo te tekst i EU! Da li ti shvataš da je 1300 kaplara poginulo za tvoju slobodu?

      • Najvažnije je domaće vaspitanje. Ja ne sporim istorijsku ulogu 1300 kaplara ( na svu sreću nisu svi poginuli, mnogo ih je preživelo golgotu Prvog svetskog rata), ali promenu imena škole u Ljigu ( u kojoj sam i ja bila đak) ne možemo dovoditi ni u kakvu vezu sa EU ili bilo kojom stranom silom već je to zasluga običnih opštinskih aparatčika. U opštini Ljig je katastrofalna ekonomska situacija pa su se oni koji vladaju njome setili da bilo šta rade – makar da menjaju ime školi.

  4. Миле Ђокић

    Ako djaci budu jedinstveni od promene imena nema nista.

  5. Poštovani prethodni govornici,
    I ja sam se školovao u istoj školi od 76 do 79 godine u vreme kada je direktor bio Vladan Sredojević. Ostao je u lepim sećanjima. Ali ipak nisam za promenu imena. Ovi iz EU neka se pozabave svojim problemima dok je vreme, inače kad budu shvatili da imaju problem biće im kasno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons